Robot Hugo kompanije Medtronic izazvao je značajnu pažnju u medicinskoj zajednici nakon što je uspešno asistirao u 137 stvarnih operacija na prostati, bubrezima i bešici, postigavši impresivnu stopu uspešnosti od 98,5%. Komplikacije su zabeležene u samo dva slučaja, što ukazuje na visok nivo preciznosti i pouzdanosti ovog sistemaDa li je na pomolu realizacija filma „Elizijum“ iz 2013. godina sa Metom Dejmonom u glavnoj ulozi?U njemu, godine 2154, bogati deo populacije žive u Elizijumu, naprednoj svemirskoj stanici, dok ostatak stanovništva tavori u siromaštvu na Zemlji, pa glavni junak Maks odlazi u tu stanicu kako bi promenio tok sudbine ljudi na Zemlji.Da li je robot samo alat ili postaje hirurg? Svet između etike i tehnologije, ljudi i robota. Robot Hugo kompanije Medtronik, i njegovih 137 operacija pokrenule su ozbiljnu debatu koja se tiče svih nas, piše N1.rs.Da, i taj scenario je moguć shodno naporima da se istraži mogućnost života na Marsu i formiraju kolonije (sasvim izvesno takođe bogatih), ali to nije naša tema, već scene iz navedenog filma u kojima robotska mašina leči kritično bolesnog pacijenta za samo nekoliko sekundi.Taj naučnofantastični prizor možda i nije toliko daleko od stvarnosti.Da li su roboti zaista na putu da obavljaju operacije?Mišljenja su podeljena, a debata je inicirana testiranjem američko-irske kompanije Medtronik, koje je testirala svog robota Huga u 137 operacija, na prostati, bubrezima i bešici, uz rezultate koji su bili bolji nego što su lekari očekivali.Da li je Hugo samo alat ili postaje hirurg?Ovo istraživanje bilo je u sklopu kompanijske kliničke studije Expand URO, najveće te vrste za robotski potpomognutu urološku hirurgiju. Stope komplikacija bile su izuzetno niske: samo 3,7 odsto za operacije prostate, 1,9 odsto za operacije bubrega i 17,9 odsto za operacije bešike, što je sve premašilo ciljeve bezbednosti. Robot je postigao stopu uspeha od 98,5 odsto, što je daleko iznad cilja od 85 odsto, što znači da nije samo prošao test, već je u osnovi postavio krivu.Od 137 operacija, samo dve su morale da se vrate na redovnu hirurgiju, jedna zbog kvara robota i druga zbog teške komplikacije zdravstvene situacije zdravstvene pacijenta, preneo je američki RTTNews.Medtronik je objavio da je podneo Hugo Robotic-assisted surgery sistem (RAS, robotski potpomognuta hirurgija) Američkoj agenciji za hranu i lekove (FDA) za urološku indikaciju u prvom kvartalu kalendarske 2025. godine, dok se ovaj sistem van Sjedinjenih Država klinički koristi u više od 25 zemalja na pet kontinenata, sa sve većim brojem dokaza, uključujući više od 200 nezavisnih radova objavljenih do danas. Cena ovog uređaja varira od 0,9 do 1,2 miliona dolara.Mask šalje doktore u „penziju“ i Neuralink kao pokrićeDa li ovo znači da će roboti sutra zameniti hirurge, ili znači da će naši lekari potencijalno moći da računaju na skupocenog metalnog pomoćnika. Struka uglavnom tvrdi ovo drugo, dok je milijarder Ilon Mask bliži prvom odgovoru ponuđenog pitanja.Na talasu zavidnog dostignuća, Ilon Mask otišao je korak dalje na svojoj mreži X, smelom tvrdnjom da će „roboti nadmašiti hirurge u roku od nekoliko godina, a one najbolje u roku od oko pet godina. Neuralink je koristio robota za umetanje elektroda u mozak-računar, jer je bilo nemoguće da čovek postigne potrebnu takvu brzinu i preciznost“, naveo je.Mask koji sa jedne strane insistira na povećanju populacije, s druge strane radi intenzivno na tome da ljudske poslove zameni robotskim.Tehnološki mogul se kroz svoj tvit igrao predviđanja budućnosti i medicine na svojoj mreži, ali i pozivao na eksperiment njegove neurotehnološke kompanije Neuralink, sa sedištem u Americi, koja je 2024. godine razvila implantabilne interfejse mozak-računar potpomognute veštačkom inteligencijom, sa ciljem da pomogne ljudima sa paralizom ili neurološkim poremećajima da kontrolišu uređaje svojim mislima.Jedan od takvih primalaca, dvadesetdevetogodišnji Bred Smit kome je paralizovan od ramena, na mreži X je podelio svoje iskustvo kroz video, koji pokazuje efekte implanta. Uprkos paralizi, sada može da koristi računar Mekbuk i ponovo komunicira putem uređaja, kloniranim glasom, pa ova revolucionarna tehnologija, ugrađena u njegov motorni korteks, nudi nadu za neurološke tretmane i drugim osobama sa teškim invaliditetom.Nema spora da Neuralink daje zavidne rezultate, koji će verovatno u budućnost dodatno etablirati ovu kompaniju u oblasti lečenje stanja poput gojaznosti, autizma, depresije i šizofrenije hirurškim umetanjem čipova, ali da li je to dovoljno da Mask samoinicijativno pomalo diže ruke od ljudske medicine, koristeći glas svoje mreže da ličnu promociju? Brojni doktori će van reći ne.Empatija, kreativnost i algoritamNajkraće obrazloženje bi bilo da je Maskovo predviđanje netačno, i da za sada nijedan „robotski“ hirurg ne može autonomno da izvrši operaciju mozga i kičme, ili verovatno bilo kakve druge operacije efikasno, prikladno ili bezbedno. Previše varijabli zahteva kritičko razmišljanje, dok robot takođe neće imati saosećanje ili etički sud u odnosu na ljudskog hirurga. Ljudski dodir i utilitarni algoritam, dva različita sveta, doduše sa istim ciljem.Mask svojom tvrdnjom, koji ima veliki uticaj, pomalo i pojedostavljuje nešto što je vrlo složeno. Velika je verovatnoća da će za standardizovane, široko dokumentovane i zabeležene procedure, robot možda i moći da radi stvari bolje, brže i preciznije od bilo kog hirurga, ali ljudsko telo nije mašina, i neočekivano se dešava svuda, pa i u hirurgiji.Hirurg mora da koristi kreativnost da bi rešio probleme, a to je ono što odvaja najbolje od proseka. Robot je od toga kilometrima udaljen, čak i u vreme najnaprednijih algoritama i veštačke inteligencije.Deo javnosti, posebno one medicinske, Maskov stav je opisao i kao zavaravanje, jer roboti zapravo ne obavljaju operaciju, već to čini hirurg pomoću konzole. koristeći robota kao sofisticirani alat. Hirurg pravi svaki pokret, robot produžava taj pokret i usavršava ga.Roboti je dakle alat, ne hirurg. Hirurg Sankar Adusumili iz Sjedinjenih Država, koji je uradio više od 2400 operacija uz pomoć robota za složene gastrointestinalne bolesti je u svom komentaru na Eksu podržavao ove tvrdnje dodavši da „ne može da dozvoli robotu da donosi složene odluke, jer je svaki pacijent drugačiji“.Pojedini komentari na društvenim mrežama sugerisali su i mišljenja po kojima bi se ljudi pre prepustili robotu nego čoveku, iz razloga što u ovom prvom nema bioloških varijabli koje bi mogle da prouzrokuju greške. Ta mišljenja su u manjini, stoga je jak utisak da ljudi i dalje ipak više veruju ljudima, iako nas sa raznih strana sve intenzivnije ubeđuju u suprotno, pripremajući možda za budućnost u kojoj će useve će brati roboti, automobili će se praviti automatizacijom, dronovi će dostavljati poštu. Lekari i nastavnici? Nastavite niz.Ova priča govori o tome i koliko su važni mediji, pa ne čudi što se odavno spekuliše da Mask nije bivši Tviter kupio zbog profita, već zbog nekog vida medijske kontrole i uticaja, kao i za plasiranje vesti koje (i) njemu lično idu u korist. Ovo je najverovatnije jedna od takvih.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.