Mr Nataša Dojčinović, psihološkinja, objašnjava na koji način se možemo odvojiti od digitalnog sveta i koje psihološke benefite to donosi.Zašto je digitalni detoks važanProsečna osoba provodi više od sedam sati dnevno pred ekranima, što dovodi do:digitalnog umora,mentalne iscrpljenosti,gubitka fokusa,anksioznosti ismanjene sposobnosti za društvene kontakte.Istovremeno, raste i nivo kortizola – hormona stresa, dok opada lučenje serotonina i dopamina, ključnih hormona za osećaj sreće i zadovoljstva, piše Stetoskop.info.Kako digitalne tehnologije utiču na ljudsku psihu?Istraživanja pokazuju da oni koji koriste telefone više od četiri sata dnevno imaju izraženije simptome stresa, anksioznosti i depresije.Stalna, prekomerna izloženost ekranima opterećuje nervni sistem i usporava prirodne procese oporavka uma i tela.Prekomerno korišćenje digitalnih sadržaja stvara lažni osećaj i iluziju povezanosti s drugima, a zapravo povećava osećaj usamljenosti i anskioznosti. Zasićenost informacijama negativno utiče na koncentraciju i dovodi do mentalne iscrpljenosti, a digitalno preopterećenje može izazvati hronični stres i smanjiti emocionalnu otpornost.Kako do digitalnog odmora?Digitalni detoks – svesno ograničavanje vremena provedenog pred ekranima – pomaže nam da obnovimo prirodne obrasce funkcionisanja uma i tela.Kada prestanemo sa neprekidnim digitalnim stimulacijama, podstičemo rad parasimpatičkog nervnog sistema, koji prirodno opušta i umiruje organizam, smanjuje anksioznost i doprinosi emocionalnoj ravnoteži. Kada odložimo uređaje, telo spontano ulazi u stanje opuštanja i vraća se emotivna stabilnost.Digitalni odmor otvara prostor za pravu, neposrednu komunikaciju. Kvalitetni odnosi „uživo“, licem u lice, kroz zajedničke trenutke, značajno smanjuju simptome depresije i anksioznosti.Boravak u prirodi i digitalni detoks imaju konkretne fiziološke koristi:smanjuju nivo hormona stresa,krvni pritisak i broj otkucaja srca,a istovremeno podstiču lučenje serotonina i dopamina – hormona zaslužnih za dobro raspoloženje, motivaciju i osećaj sreće.Čak i 20 minuta dnevno provedenih u prirodi može značajno umanjiti fizičke simptome stresa. U kontaktu sa prirodom stimulišemo lučenje endorfina, što dodatno doprinosi osećaju mira i zadovoljstva.Zajedničke aktivnosti poput šetnje, kampovanja ili piknika ne samo da jačaju emocionalne veze već i razvijaju emocionalnu inteligenciju kod dece i odraslih.Istraživanja pokazuju da porodice i prijatelji koji organizuju aktivnosti u prirodi i bez telefona imaju više zajedničkih trenutaka smeha, bolju komunikaciju i manje konflikata, dok zaposleni koji borave u prirodi nakon posla imaju čak 40% manji rizik od razvoja burnout sindroma – sindroma izgaranja.Boravak u prirodi pomaže mentalnom stanjuJedan od najprirodnijih načina za mentalni i fizički reset jeste hodanje bosim nogama po travi. Ova jednostavna aktivnost, poznata kao „grounding“ ili „earthing“, aktivira nervne završetke u stopalima, poboljšava svest o položaju tela (propriocepciju) i stimuliše parasimpatički nervni sistem.Kontakt kože sa zemljom smanjuje nivo hormona stresa i podstiče lučenje serotonina i dopamina, donoseći duboki osećaj unutrašnjeg mira. Pored psiholoških koristi, hodanje po neravnim prirodnim površinama dodatno jača mišiće stopala i poboljšava ravnotežu, što dugoročno doprinosi stabilnosti i opštem zdravlju tela.„Već desetak minuta bosonog hodanja po travi dnevno može biti značajan korak ka smanjenju stresa i obnavljanju osećaja povezanosti sa sobom i svetom oko nas”, objašnjava psihološkinja Dojčinović.Poruka„Detoks od ekrana u kombinaciji s boravkom u prirodi nije luksuz, već neophodna praksa za očuvanje mentalnog i fizičkog zdravlja. Prava ravnoteža između digitalnog sveta i pravih, autentičnih i prirodnih iskustava jača otpornost na stres, poboljšava odnose i vraća nas sebi. Male svakodnevne promene – poput šetnje bez telefona ili vikenda offline – mogu dugoročno imati pozitivan uticaj na našu mentalno zdravlje, psihu i životnu energiju”, poručuje psihološkinja Nataša Dojčinović.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.