Prof. dr Branislava Milenković, renomirani pulmolog, objašnjava kako se astma dijagnostikuje, zašto je važno razlikovati simptome i kako savremena terapija – naročito inhalaciona – omogućava osobama sa astmom da „žive punim plućima”.Bronhijalna astma je hronično oboljenje disajnih puteva koje pogađa milione ljudi širom sveta. Procene pokazuju da 5–10% globalne populacije živi sa ovim stanjem, piše Stetoskop.info.U osnovi bolesti nalazi se trajno zapaljenje disajnih puteva, povećana osetljivost bronhija i povremene epizode otežanog disanja usled suženja disajnih kanala.Astma može imati alergijsku ili nealergijsku osnovu, a simptomi variraju u zavisnosti od stepena kontrole bolesti – mogu biti povremeni ili prisutni svakodnevno.Koji su najčešći simptomi bronhijalne astme?Osobe koje imaju astmu često se žale na:otežano disanje – naročito tokom fizičke aktivnosti ili noćuuporan kašaljsviranje ili pištanje u grudimaosećaj zamaranja i slabiju toleranciju napora.Simptomi se obično javljaju u talasima i mogu biti izraženiji u određenim godišnjim dobima, pri kontaktu s alergenima ili u stresnim situacijama.Kako se dijagnostikuje bronhijalna astma?Dijagnoza se postavlja na osnovu:detaljnog razgovora s pacijentom o tegobamakliničkog pregleda pluća – gde se mogu čuti karakteristični zvuci (wheezing)funkcionalnih testova pluća – pre svega spirometrije kojom se meri protok vazduha i kapacitet pluća, uz praćenje promena nakon primene bronhodilatatora (tzv. „Ventolinski test“).Uzroci nastanka bronhijalne astmeNajčešći uzrok bronhijalne astme je alergija na supstance prisutne u okruženju poput:kućne prašinepolenabuđi ili dlaka kućnih ljubimaca.Iako nije uvek jasno zbog čega dolazi do trajnog zapaljenja i preosetljivosti disajnih puteva, zna se da određene osobe imaju genetsku predispoziciju (atopiju) za razvoj bolesti.Način lečenja bronhijalne astmeTerapija se temelji na upotrebi lekova za inhalaciju – takozvanih pumpica. Prvi korak je kontrola zapaljenskog procesa u disajnim putevima pomoću inhalacionih kortikosteroida. U zavisnosti od težine simptoma, mogu se dodavati i:bronhodilatatorilekovi protiv upalebiološka terapija (kod težih oblika).„Pravovremena i redovna terapija značajno poboljšava kvalitet života”, naglašava prof. dr Milenković.Šta se dešava, ako se astma ne leči?Kod blažih oblika, terapija se primenjuje po potrebi. Međutim, kod umerenih i težih formi bolesti, svakodnevna terapija je ključna za normalno funkcionisanje.Bez odgovarajućeg lečenja, astma može ozbiljno narušiti sposobnost disanja, ograničiti svakodnevne aktivnosti i, u retkim slučajevima, dovesti do teških komplikacija pa čak i smrtnog ishoda, naglašava Stetoskop.info.Da li se astma može sprečiti?„Trenutno ne postoji način da se pojava astme u potpunosti spreči, posebno kod osoba sa genetskom predispozicijom. Ipak, izbegavanje poznatih okidača i dosledna primena terapije mogu omogućiti potpunu kontrolu bolesti – tako da simptomi budu minimalni ili potpuno odsutni”, ističe prof. dr Milenković.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.