Jedan stručnjak veruje da bi sledeća pandemija mogla odneti živote više od sedam miliona ljudi.Iako je Kovid bio dovoljno loš i mnogi od nas su pokušali da to vreme ostave iza sebe, koronavirus je, nađalost, i dalje tu (sa novim sojevima koji se i dalje šire). I dok smo možda smanjili njegovo širenje, pandemije i epidemije su očigledno i dalje moguće, piše Lad Bible.A jedan epidemiolog u SAD je sproveo „misaoni eksperiment“ o tome kako bi sledeća počela.„Velika“ pandemija opasnija od KovidaMajkl T. Osterholm smatra da bi „Velika“ pandemija mogla biti gora od pandemije Kovid-19, dok njegova knjiga sa Markom Olšejkerom razmatra „teorijski, ali verovatan“ scenario u kojem se pojavljuje nova i smrtonosnija, koja se širi po celom svetu.Njih dvojica su razmotrili šta bi trebalo da učimo iz prošlih pandemija za budućnost.Prema rečima profesora, sledeća će biti „kao biološka bomba koja eksplodira… Svet će ponovo biti u plamenu“.Izgleda da to „nije opciono“ i moglo bi da ubije više od sedam miliona Amerikanaca, a još mnogo više globalno.Osterholm takođe sugeriše da će sledeća pandemija koja će zahvatiti svet početi smrću jedne bebe u Africi, dok njegov hipotetični scenario počinje na granici Kenije i Somalije. Lokalni zdravstveni radnik koji pokušava da pomogne bolesnima opisan je kao „super-širitelj“, a da ne shvata da nosi virus koji se kasnije prenosi svuda.Opis knjige uključuje: „COVID-19 je bio samo nagoveštaj onoga što dolazi — ako želimo da preživimo sledeću veliku pandemiju, moramo biti spremni“.I u njoj citiraju dobitnika Nobelove nagrade dr Džošuu Lederberga dok govore o tome da niko nije potpuno bezbedan dok svi nisu bezbedni.„Bakterije i virusi ne znaju ništa o nacionalnim suverenitetima…“, navodi se u knjizi.„Bez obzira koliko su nam sebični motivi, više ne možemo biti ravnodušni prema patnji drugih. Mikrob koji je juče oborio jedno dete na dalekom kontinentu može danas doći do vašeg i sutra izazvati globalnu pandemiju.“Knjiga dalje govori o potrebi za „razvojem novih i efikasnih vakcina“ u cilju „planiranja povećanja proizvodnje kako bi se zadovoljile globalne potrebe“.Međutim, oni priznaju „koliko je malo verovatan“ nivo „globalne saradnje“ koji je potreban, ali dodaju: „[to] ovo ne čini ništa manje važnim.“Iako se troškovi mogu usmeriti u nacionalnu odbranu i bezbednost, profesor upozorava: „Nije preterivanje reći da je svako od nas i dalje u daleko većoj stalnoj opasnosti od mikrobnih neprijatelja nego od ljudskih“.Naravno, Osterholmovi scenariji su hipotetički, ali služe kao „misaoni eksperiment“ o tome kako bi pandemija mogla da se dogodi i šta treba učiniti globalno.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.