Vodeći evropski kardiolozi objavili su nove preporuke za ishranu osoba sa srčanim problemima, ističući da bi trebalo što češće da pripremaju obroke kod kuće kako bi izbegli ultra-prerađenu hranu. Stručnjaci takođe upozoravaju na značaj sporijeg konzumiranja hrane, kao i na to da bi kasne večernje obroke trebalo izbegavati.Novi pristup ishrani za srčane bolestiNova klinička izjava Evropskog kardiološkog društva (ESC) kaže da je ultra-prerađena hrana „postala značajan problem javnog zdravlja“ i da je povezana sa povećanim rizikom od gojaznosti, dijabetesa tipa 2 i visokog krvnog pritiska. U dokumentu se navodi da su brojne studije pokazale da je konzumacija takve hrane „povezana sa povećanim kardiovaskularnim rizikom, često nezavisno od ukupnog kvaliteta ishrane“. Međutim, autori priznaju da štetnost ultra-prerađene hrane nije prepoznata u trenutnim savetima o ishrani koji se daju u kardiološkim klinikama, prenosi Index.hr.„Trenutno savetovanje o ishrani u kliničkoj praksi često previđa potencijalne štetne efekte ultra-prerađene hrane, ostavljajući pacijente bez sveobuhvatnih smernica o ishrani“, navodi se u saopštenju.Praktični saveti za lekare i pacijenteDa bi pomogli pacijentima, ponudili su nekoliko praktičnih saveta. Lekari bi trebalo da podstaknu pacijente da više kuvaju kod kuće, jedu sporije i izbegavaju obroke kasno uveče. „Kardiolozi mogu podstaknuti pacijente da više kuvaju kod kuće tako što će ih pitati o njihovim trenutnim kulinarskim navikama i pružiti im jednostavne resurse za planiranje obroka ili ih uputiti na usluge za ishranu“, navodi se u smernicama.„Savetujte pacijentima da daju prednost hrani bogatoj vlaknima, minimalno prerađenoj, i da praktikuju sporije, svesno jedenje kako bi povećali osećaj sitosti i smanjili prejedanje ultra-prerađenom hranom“, dodali su.U saopštenju, objavljenom u časopisu „European Heart Journal“, takođe se preporučuje razgovor sa pacijentima o „potencijalnim prednostima izbegavanja kasnih obroka i uspostavljanja redovnih obrazaca ishrane kako bi se podržao ukupni kvalitet ishrane“. Lekari bi takođe trebalo da se fokusiraju na savetovanje protiv određenih ultra-prerađenih proizvoda, uključujući zaslađena pića, upakovane grickalice i prerađeno meso.Rizik koji se više ne može ignorisatiJedna od glavnih autorki rada, profesorka Luiđina Gvasti sa Univerziteta Insubrija u Italiji, objasnila je pozadinu novih smernica. „Ultra-prerađena hrana, napravljena od industrijskih sastojaka i aditiva, u velikoj meri je zamenila tradicionalnu ishranu. Istraživanja sugerišu da je ova hrana povezana sa nekoliko faktora rizika za kardiovaskularne bolesti, kao što su gojaznost, dijabetes i visok krvni pritisak, i sa povećanim rizikom od razvoja i umiranja od srčanih bolesti. Međutim, ovi dokazi još uvek nisu uključeni u savete koje dajemo pacijentima o zdravoj ishrani“, rekla je ona.„Nadamo se da će ova izjava Evropskog kardiološkog društva pomoći lekarima da prepoznaju ultra-prerađenu hranu kao potencijalni faktor rizika i da pruže jasne smernice svojim pacijentima o ograničavanju unosa takve hrane kako bi se sprečili kardiovaskularni rizici, bolesti i smrt“, zaključio je Guasti.Potrebna je i sistemska podrškaKomentarišući nove preporuke, Trejsi Parker, viši dijetetičar u Britanskoj fondaciji za srce (BHF), rekla je da one potvrđuju sve veći broj dokaza o štetnosti takve ishrane. „Ova izjava potvrđuje značajan broj dokaza koji pokazuju da je ishrana bogata ultra-prerađenom hranom povezana sa povećanim rizikom od srčanih i krvnih bolesti. Iako je većina aktuelnih istraživanja opservaciona, doslednost nalaza u mnogim studijama jača naše razumevanje veze između konzumiranja ultra-prerađene hrane i kardiovaskularnog rizika“, rekla je ona.„Dobar početak je smanjenje unosa hrane kao što su kolači, keks i gotove grickalice i češće kuvanje obroka od osnovnih namirnica – koraci koje već znamo mogu pomoći u poboljšanju kvaliteta ishrane i podržati bolje zdravlje srca. Ali individualna akcija ima svoja ograničenja. Potrebno nam je okruženje koje olakšava zdravije izbore. To znači korišćenje vladinih politika, kao što su Standardi zdrave hrane objavljeni prošle godine, kako bi se poboljšao pristup proizvodima koji su manje prerađeni i imaju manje soli i šećera“, rekla je Parker.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.