„Kada je prošlo toliko vremena?“ i „Kako je moguće da vreme ovako brzo prolazi?“ verovatno su pitanja koja ste bar jednom postavili na kraju vikenda, meseca ili godine.Naravno, ne postoji način da stvarno usporimo kazaljke na satu. Ali postoji razlog zbog kog nam se čini da godine prolaze sve brže, a prema mišljenju penzionisanog neurohirurga dr Brajana Heflingera, jedna od stvari koja tome doprinosi jeste – rutina, piše Hafington post.Kada nam se dani uglavnom sastoje od istih aktivnosti, mozak ima manje novih događaja koje može da zabeleži kao posebna sećanja. Zbog toga se periodi života u kojima se ništa naročito ne događa kasnije mogu činiti kao da su prošli u jednom dahu.Heflinger ovaj fenomen naziva „kompresijom vremena“. Kada su dani međusobno veoma slični, naš mozak ih ne doživljava kao niz zasebnih iskustava, već ih svojevrsno grupiše. Zato nekoliko meseci provedenih u istoj rutini može delovati kao da je prošlo neverovatno brzo.Rešenje je jednostavnije nego što misliteAko želite da imate osećaj da vam vreme sporije prolazi, ne morate da napravite velike promene u životu. Dovoljno je da povremeno uradite nešto drugačije.To može biti novi hobi, putovanje na mesto na kom nikada niste bili, drugačija ruta do posla, novi restoran ili recept koji nikada ranije niste spremali.Poenta je u tome da mozak dobije nešto novo što će zapamtiti.Kada se dogodi nešto drugačije od svakodnevice, veća je verovatnoća da će taj događaj ostati zabeležen kao posebna uspomena. Kada se kasnije osvrnemo na taj period, imamo više konkretnih trenutaka kojih možemo da se setimo – zbog čega nam se čini da je vreme trajalo duže.Zamislite godinu tokom koje ste putovali, upoznali nove ljude, išli na koncerte, probali nove stvari i promenili nekoliko svojih navika. Verovatno ćete na kraju reći da se tokom te godine „mnogo toga dogodilo“.Nasuprot tome, godina koja se svodila na posao, kuću, iste obaveze i isti raspored može u sećanju izgledati mnogo kraće.Zašto novo iskustvo toliko privlači pažnju?Tim Bono, predavač psiholoških i moždanih nauka na Univerzitetu Vašington u Sent Luisu, objašnjava da nova iskustva mogu da podstaknu oslobađanje dopamina u mozgu, što nam pomaže da se usredsredimo i posvetimo veću pažnju onome što se upravo događa.Drugim rečima, novina prekida našu uobičajenu mentalnu šemu.Zato čak i mala promena može biti dovoljna. Ne morate da rezervišete avionsku kartu za drugi kraj sveta. Možete da odete u novi restoran, probate drugačiji trening, radite iz kafića umesto od kuće ili jednostavno promenite put kojim svakodnevno idete.Sve to stvara nove uspomene.Ne morate da menjate ceo životAko želite više ovakvih trenutaka, prvi korak može biti vrlo jednostavan – povremeno napravite pauzu od rutine.Umesto da svaki vikend izgleda isto, možete otići na mesto na kom nikada niste bili. Umesto uobičajene večere kod kuće, pozovite prijatelje. Umesto da posle posla odmah krenete kući, ostanite na piću sa kolegom.Posebno su važni društveni odnosi i zajedničke aktivnosti.Bono smatra da nam upravo takvi trenuci mogu pomoći da više uživamo u vremenu koje imamo, umesto da imamo osećaj da samo jurimo kroz svakodnevne obaveze.Posao, kupovina, kućni poslovi i druge rutinske aktivnosti lako mogu da ispune čitavu nedelju. Zbog toga je važno svesno napraviti prostor za ljude i iskustva koja nam nešto znače.I još jedna stvar: usporiteNije dovoljno samo raditi nove stvari. Važno je i da budemo zaista prisutni u onome što radimo.Ako gledate televiziju dok istovremeno proveravate telefon, razmišljate o poslu i pravite mentalni spisak obaveza za sutra, teško je da ćete kasnije imati jasnu uspomenu na taj trenutak.Slično je i kada provodite vreme sa porodicom, ali ste mislima negde drugde.Fokusiranje na ono što se trenutno događa predstavlja jedan od oblika mindfulnessa – svesne pažnje. Kada se zaista usredsredimo na trenutak, veća je šansa da će on ostati zabeležen kao konkretno iskustvo.A upravo takve uspomene mogu učiniti da nam se, kada pogledamo unazad, čini da smo živeli bogatije i da je vreme bilo „duže“.Ne čekajte da uvek bude vremenaPostoji još jedan razlog zbog kog nam vreme ponekad izmiče: stalno mislimo da ćemo nešto uraditi kasnije.Nov restoran možemo da posetimo sledećeg meseca. Prijatelja možemo da pozovemo kada budemo imali više vremena. Putovanje možemo da ostavimo za sledeću godinu.Problem je što „kasnije“ vrlo lako postane nikad.Zato je korisno podsetiti se da je vreme ograničen resurs. Iako ta pomisao možda nije naročito prijatna, ona može da nas podstakne da prestanemo da odlažemo stvari koje su nam važne.Ne možemo da promenimo brzinu kojom prolaze dani, meseci i godine. Ali možemo da utičemo na to koliko ćemo ih pamtiti.A možda je upravo u tome trik: ne da zaustavimo vreme, već da napravimo više trenutaka vrednih pamćenja.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.