Koliko često razmišljate o tome da li spavate dovoljno?Da li brojite sate, pratite faze sna na pametnom satu ili osećate grižu savesti kada legnete kasnije nego što ste planirali?Autorka teksta objavljenog na sajtu Healthy imala je priliku da razgovara sa dr Krisom Vinterom, neurologom i specijalistom medicine spavanja, koji je tokom karijere sarađivao sa nekim od najpoznatijih profesionalnih sportskih timova u SAD, među kojima su Boston Red Soks, Los Anđeles Dodžersi, Čikago Bulsi i Klivlend Kavalirsi.Očekivala je stroga pravila o odlasku na spavanje, upozorenja o korišćenju telefona i obaveznih osam sati sna.Umesto toga, dobila je potpuno drugačiji pogled na spavanje.Evo pet saveta koji su je najviše iznenadili.Nesanica nije uvek problem sa spavanjem, već sa očekivanjimaKada se pomene nesanica, većina ljudi pomisli na osobu koja ne može da zaspi ili se često budi tokom noći.Međutim, dr Kris Vinter smatra da je problem često drugačiji.Po njegovim rečima, nesanica ne znači nužno da neko ne može da spava, već da ne spava onako kako očekuje ili želi.On objašnjava da postoje dva dela problema. Prvi je da san nije protekao onako kako smo planirali. Drugi je da nas to uznemirava.Ako tog drugog dela nema, kaže on, onda praktično nema ni nesanice.Drugim rečima, samo zato što ste budni usred noći ne znači da imate poremećaj spavanja. Mnogo veći problem može biti stres koji osećate zbog toga.Kako kaže, ljudi koji dobro spavaju ne doživljavaju budnost tokom noći kao katastrofu.Telefon ili televizor nisu uvek neprijatelji snaJedan od saveta koji je najviše iznenadio autorku odnosi se na ekrane.Priznala je da ponekad u krevetu igra jednostavne igrice kako bi se opustila, očekujući da će dobiti kritiku.Umesto toga, dr Vinter rekao joj je da takva navika ne mora biti loša, pod uslovom da nije zavisnost i da ima jasno definisan početak i kraj.Mnogo je važnije, kaže, da postoji ritual koji mozgu šalje signal da se približava vreme za spavanje.To može biti kratka partija omiljene igrice, gledanje jedne epizode serije ili neka druga opuštajuća rutina koja se ponavlja svake večeri.Sličan princip, smatra on, može pomoći i deci. Prigušivanje svetla, spuštanje temperature u sobi ili neka ustaljena večernja aktivnost postaju signali da je vreme za san.Deci ne treba određivati svaki minut odlaska na spavanjeDr Vinter smatra da roditelji često previše insistiraju na tačno određenom vremenu kada dete mora da zaspi.Umesto toga, predlaže nešto fleksibilniji pristup.Važno je da dete svake večeri u isto vreme ode u svoju sobu i da se svako jutro budi u isto vreme. Međutim, nije neophodno da odmah zaspi.Može da čita knjigu ili se mirno igra, ali ne izlazi iz sobe.Na taj način, smatra on, deca postepeno sama nauče koliko im je sna potrebno, bez svakodnevnih rasprava oko odlaska u krevet.Istovremeno, poruka o važnosti sna ostaje jasna – san jeste važan, ali ne bi trebalo da postane izvor stresa.Ne postoji čarobnih osam sati snaJedan od najvećih mitova, prema njegovim rečima, jeste da svima treba isto toliko sna.Iako se osam sati često navodi kao ideal, potrebe organizma razlikuju se od osobe do osobe.Nekome je dovoljno šest i po ili sedam sati, dok je drugima potrebno devet.Problem nastaje kada pokušavamo da nateramo telo da spava duže nego što mu je potrebno.U takvim situacijama može se dogoditi da dugo ne možemo da zaspimo ili da se probudimo usred noći i više ne možemo da nastavimo sa spavanjem.To ne mora da znači da nešto nije u redu, već jednostavno da je organizam već dobio onoliko odmora koliko mu je bilo potrebno.Najbolji savet za bolji san jeste da prestanete da pokušavate da ga kontrolišeteNajvažnija poruka koju dr Vinter pokušava da prenese svojim pacijentima jeste da prestanu da pokušavaju da kontrolišu svaki aspekt spavanja.Kako kaže, san je osnovna biološka potreba i organizam će, pre ili kasnije, uzeti ono što mu je potrebno.Mnogo je korisnije usmeriti energiju na stvari koje zaista možemo da kontrolišemo – redovno vreme buđenja, fizičku aktivnost, opuštajuće večernje navike i zdraviji odnos prema spavanju.Poslednjih godina, dodaje on, sve je više istraživanja koja napuštaju zastrašujuće poruke poput one da ćete ozbiljno narušiti zdravlje ako ne spavate tačno osam sati svake noći.Umesto toga, fokus se pomera na navike koje zaista mogu da poboljšaju kvalitet sna.Na kraju, možda je najvažnija njegova poruka upravo najjednostavnija – kada legnete u krevet, postoje samo dve mogućnosti: ili ćete zaspati ili nećete. Prihvatanje te činjenice, bez panike i pritiska, za mnoge može biti prvi korak ka mirnijim noćima.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.