Bajčetino, nekad slavna, da li ćeš opet biti „glavna“: Lagani letnji izletnički đir po „predsedničkom selu“ (FOTO)

Pa, šta ako kod braće Rusa postoji Carsko Selo imamo i mi svoje – „predsedničko”, samo malo brdovitije i šumovitije. I, ne, kada smo već kod „braće” i njihove baštine Bajčetina nije poput pekinškog – Zabranjeni grad. Ulaz je slobodan.Nedavna desantsko-helikopterska poseta predsednika Vučića njegovom prethodniku Tomislavu Nikoliću u zavičajnoj Bajčetini opet je u medijima aktuelizovala ovo lepo šumadijsko selo na obroncima Gledićkih planina. Večitu dilemu: „zabranjen je ulaz zbog Tome”, „jeste”, „nije”, „ne mož’ se uđe”, „ma, može”, „proveravaju”, „zaustavljaju”… rešavamo jednostavno – odlaskom tamo. Bili, proverili.Selo Bajčetina, koje katastaski pripada opštini Knić, nalazi se nešto više od 20 kilometara od Kragujevca. Kolima oko pola sata zbog krivina i serpentina, preko kragujevačkih naselja Grošnice i Adžinih livada. Sad, oni „upućeni” kažu da kamere za kontrolu „ko prolazi” počinju još od grošničkog Doma. Tako se priča, mi ih nismo videli.U samom selu živi desetak ljudi. Ređi su prijavljeni, baš tu sa mestom bravka dok drugi, brojniji, mahom poreklom iz Bajčetine tu su uglavnom leti a zimi se povuku u kragujevačke „zimovnike”. Poslednih godina sve češće niču i vikendice Kragujevčana i Knićana.Po predanju stanovništvo ovog sela između dva ustanka doselilo se iz mesta Zlatni skut na tromeđi Srbije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore. I Bajčetina je na tromeđi Kragujevca, Kraljeva i Knića. Priča kaže da su se iz Skuta doselila dva brata Nikola i Milutin, kao i njihov kum Vuk. Od Nikole nastaju Nikolići, od Milutina Milutinovići i od Vuka Vukovići i te porodice i danas postoje u selu.Centar Bajčetine je na zavidnih 700 metara nadmorske visine i u njemu je „predsednička rezidencija” (meštani kažu da je to bila i zvanično za vreme Nikolićevog mandata) do koje se prolazi pored punkta koji čuva policija. Po priči meštana nekada su tu bili pipadnici PTJ, pa „obična” policija pa je sada aktuelna žandarmerija. O njihovom prisustvu u nekadašnjem Lovačkom domu svedoče tri džipa koji parkirani tihuju u debeloj hladovini borova. Sem toga, ne primećuje se neka druga „delatnost” i „aktivnost”: zaustavljanje, legitimisanje, propitivanje… Ma jok. Prošli tuda tri-četiri puta, gore-dole, tamo-amo… Ništa.Ali, na licu mesta saznajemo za „priču” pošto u nekadašnjem Lovačkom domu godinama nije plaćana struje, pre par meseci im je „isečena” pa sad Tomina garda koristi agregat. To, zvuči baš onako – po spski.Nemaju prodavnicu i kafanu ali imaju crkvu i manastir – Hram Svetog velikomučenika Dimitrija u Bajčetini zadužbina Tomislava Nikolića i porodice – Foto: Z. S. M.Porodični plac i kuća Nikolića tu, odmah pored puta. Kamere na svakoj banderi (kod njega su stare drvene zamenjene betonskim dok se u ostatku sela upravo odvija taj proces), po četiri komada. Otvorene kapije i vrata, možeš da baneš k’o Vučić, onako putnički-namernički. Bajčetinci tvrde (više nagađaju – „nisu oni baš bili”) da je u sklopu kompleksa tri-četiri zdanja ali se to sa druma ne vidi. Pored placa strateški rapoređene dve policijske kućice – kioska. Prazni. Meštani kažu da tu sada uglavnom nema policajaca ili samo po potebi. U dolasku, prolasku, obilasku i odlasku niko nas ne zaustavlja. Gornja strana imanja na pravcu ka Crnom vrhu, onako deluje čak i po malo zapušteno, ograda i slično… Danak (re)aktivranju? Ko zna. Pošteno, ni mi nismo baš neki jaki domaćini, da se ne lažemo pa da zakuretamo Tomi i Dragici.Bajčetinici raspoloženi za razgovor ističu da je Toma u selu imao neku očevinu ali je kuću podigao na imanju koje je kupio. Na ulasku u selo je i njegov šljivar („Tomovača”) a pokazali su nam i ribnjak u zaseoku Livade. Čujemo lokalnu „anegdotu” da od kad se Toma doselio u Bajčetinu nije rodila ni jedna jedina šljiva. Odista njegov šljivar deluje sasušeno ali i oni njemu nenaklonjeni ističu da ove godine šljive nikome nisu rodlie pa ni Toma nije iznimka. Pak „ribostaj” nismo ni proveravali.One uredničke natuknice „idi do kafane, da osluhneš šta ljudi misle o Tomi” padaju u vodu jer Bajčetina nema kafanu. Najbliža je na pet kilometara planiskim putem u obližnjem Glediću. Nemaju ni prodavnicu a dve najbliže su im podjednako udaljene u Godačici (ka Kniću) ili kragujevačkoj Grošnici – po 10 kilometara.Ipak, realno, naši sagovornici su manjina jer su većina Bajčetinaca lojalisti. Na početku su svi bili za Tomu, a i ako su se razočarali u njega onda su sada za Vučića, dibidus. Po nekima svi u selu imaju članske karte SNS-a. Od osnivanja. Na pitanje zbog čega bi se neko u Tomu uopšte razočarao odgovaraju da su mnogo više od njega očekivali. A, šta konkretno? Pa da ih sve pozapošljava. E, to je izostalo.Ne samo presdedničke već i prave planinske visine – Crni vrh Foto: Z. S. M.Ali, nešto drugo nije. Čak i oni koji nisu za Nikolića ističu da je uvek pomogao svima kada je bilo u pitanju lečenje. Da ne greše dušu, kažu da je za to uvek imao „otvorena vrata za sve” iz Bajčetine i okoline i pomagao koliko god je i kad mogao.Zauvar Tominog predsednikovanja, ni to ne zaboravljaju, je i put do i kroz Bajčetinu koji je po njihovoj priči on „izboksovao” sa pokojnim Mrkonjićem. Sad kako tačno, nije bitno – činjenica je da je put tu i vozikamo se po njemu.Ako nemaju prodavnicu i kafanu imaju, takođe od Tominog vakta, crkvu i manastir Svetog velikomučenika Dimitrija. U njemu je jedna monhanja a ljudi najčešće dolaze vikendom. Tada, kad ide u crkvu čiji je i ktitor, Bajčetinci mahom jedino i viđaju Tomu. I, kad je u prolazu, kolima.Neke posebne aktivnosti oko Tome posle Vučićeve posete meštani nisu primetili. Jedino ih je iznenadio helikopter prilikom dolaska u niskom letu, jer su se od toga već bili odvikli. A, nije da toga nije bilo, po njihovoj priči, pogotovo tamo na početku predsednikovanja 2012/13. godine. Onda je utihnulo do nedavno. Kao i nešto drugo.Kako Bajčetinci kažu u vreme dok je bio moćan kroz selo su Tomi u pohode (pro)defilovali razni, i znani i oni – za njih drugi. Svi su dolazili. U selu su se „takmičili” ko je bolji prijatelj sa Tomom. Da li će sad i to opet zaživeti, iskreno – ne znaju.Po njima on je bio stavljen „ad akta” (dobar izraz) a sada cene da će ponovo da bude aktiviran za predsedničku funkciju. E, sad to su seoski abrovi ali po čemu se razlikuju i od onih na nivou cele države.Dok vagaju dobre i loše stane predsednika iz njihovog sokaka seljani ističu da od kada je Nikolić bio na čelu države u krugu od par kilometara je zabranjen i lov. Zbog toga meštani u tom „krugu” ne mogu ništa da poseju i uzgaje jer im životinje pojedu sav rod pa se ne isplati. U riziku je, kažu oni. Divlje svinje i srne su bukvalno domaće životinje a pojavili su se i vukovi. Tako pričaju, nismo ih „sreli”.Ali pažnja i kamere oko „rezidencije” i u selu značajnu su umanjili krađu drva koje su drvokradice nemilice sekli, pogotovo iz državne šume. Sada je ta „aktivnost” na istorijskom minimumu. Super.Kota na Crnom vrhu Foto: Z. S. M.Još jedna aktuelna priča od letos da je, uprkos svim kamerama, na gradilištu kod jedne vikendice neko maznuo kašiku rovokopača (kako?) ukazuje da je nazočnost i budnost malčice popustila. To će, valjda nadležni, sada u hodu da isprave. Valjda?No, sem društveno-istorijske znamenitosti poput Tome Nikolića Bajčetina ima i one druge, prirodne – Crni vrh na 897 metara. Na tom mestu je u to ime podignuto i obeležje koje u selu jednostavno zovu – kota. Dokumentujemo. Odatle puca pogled na sve strane. Vidi se jagodinski atar k’o na dlanu, Rtanj bez problema a kada je vreme lepo čak i bugarski obronci Stare planine. Moćno, ali zaista. Sa druge strane „dostupni” su pejzaži – levo do Knića a desno Kragujevca. E, u dolini se vidi i onaj Tomin ribnjak u Livadama. Kul.Na putu do Vrha i povratku sa njega beležimo još dva prolaska pored „rezidencije”. Opet, ništa. Policijske kućice isto prazne. Kapije otvorene. Samo kamere „stražare”. Eto, tako.Za rastanak Bajčetinci ponovo ističu da koliko god ko kod Tome dolazio ili ne i kada, oni to realno nisu ni osetli ili primećivali.– Ljudi koji žive ovde, njihovi prijatelji koji im dolaze u posetu pa ni oni koji samo prolaze putem za Kraljevo koji se račva za Vrnjačku Banju i Čukojevac nisu nikada bili ni pod kakvim pritiskom niti ih je neko zaustavljao i legitimisao. Korektni su po tom pitanju. Nikad nije bilo problema. To su priče koje su neki novine „naduvale” i „izduvale”. Verovatno, da neka kontrola postoji, no zašto su oni tu nego da rade svoj posao ali mi to nismo osetili, iskreni su naši domaćini koji su nas primili i omogućili ekskluzivni turističko-novinarsku turu po Bajčetini.Bajčetinski pejzaži od Kragujevca i Knića preko Jagodine do Rtnja i Bugarske Foto: Z. S. M.No, tu nije kraj. Red je da se na delu, insistraju – nema rasprave, pokaže i prikaže tradicionalno šumadijsko gostoprimstvo. Na stolu sve domaće.– Pa, gde da se obrukamo?! Kad smo mogli Vučića da ugostimo, predsednika, pa moramo i vas, takođe su tradicionalno šumadijski vrcavo duhoviti naši domaćini.I, zaista, nisu se obrukali. A, na pitanje – Bajčetino nekad slavna da l ćeš opet biti „glavna” uskoro ćemo dobiti odgovor.Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.