Poremećaji rada štitne žlezde pogađaju više od 300 miliona ljudi širom sveta. Procene su da u Srbiji svaka deseta osoba ima problema u radu ove najveće endokrine žlezde, koja reguliše ključne procese u organizmu. Iz tog razloga savremena medicina sve više teži personalizovanom pristupu, dijagnostici i terapiji prilagođenoj svakom pacijentu posebno.Veštačka inteligencija i dijagnostika štitne žlezdeUpravo u tom pravcu ide i međunarodni projekat InnoThyroGen, koji kroz primenu veštačke inteligencije i genetskih analiza razvija nove alate za ranije otkrivanje i preciznije lečenje bolesti štitaste žlezde.Međunarodni društveno odgovorni projekat, u koji je pored Srbije uključena i Hrvatska, finansira se kroz program Horizon Europe i usmeren je na unapređenje personalizovane medicine u oblasti bolesti štitaste žlezde. Projekat sprovodi konzorcijum od 13 partnera iz Srbije i Hrvatske, uključujući akademske institucije, zdravstvene ustanove, privatne kompanije i organizacije pacijenata. U projekat je aktivno uključen Forum pacijenata Srbije, sa ciljem da se iskustva i potrebe ljudi koji žive sa bolestima štitaste žlezde uvaže u razvoju novih dijagnostičkih i terapijskih pristupa.– Verujemo da inovacije u zdravstvu moraju početi razumevanjem pacijenata, njihovih potreba i svakodnevnih izazova. Zato nam je posebno drago što je međunarodni istraživačko-inovacioni projekat InnoThyroGen uključio Forum pacijenata Srbije kao partnera. Jedan od važnih ciljeva projekta jeste da glas pacijenata bude uključen u razvoj zdravstvenih politika, istraživanja i kliničke prakse, kako bi se unapredili pristupi dijagnostici i lečenju bolesti štitaste žlezde i osiguralo da zdravstveni sistem odgovara stvarnim potrebama ljudi koji sa ovim bolestima žive. Podizanje svesti kroz radionice, diskusije, otvoren dijalog sa stručnjacima i institucijama, kao i aktivno učešće pacijenata u projektu, za nas je od velikog značaja, posebno imajući u vidu da veliki broj ljudi u Srbiji ima neki poremećaj rada štitaste žlezde – izjavila je Ana Keler, predsednica Foruma pacijenata Srbije.Bolesti štitaste žlezde pogađaju milione ljudi širom sveta, ali su često nedovoljno dijagnostikovane ili se ne leče na način prilagođen individualnim potrebama pacijenata. Samim tim, spadaju među najčešće poremećaje endokrinog sistema i mogu dosta uticati na zdravlje i kvalitet života pacijenata. Pod oboljenjima štitaste žlezde spadaju: hipotireoza, hipertireoza, autoimuni poremećaji poput Hašimotovog tireoiditisa i Gravesove bolesti, kao i neki oblici tumora. Upravo zbog toga je važno njihovo pravovremeno otkrivanje i adekvatan terapijski pristup.– Bolesti štitaste žlezde obuhvataju poremećaje građe, funkcije i autoimune bolesti. Najčešće promene su čvorovi u štitastoj žlezdi, koji se javljaju kod velikog broja ljudi i uglavnom predstavljaju deo prirodnog procesa starenja, iako manji procenat može biti malign i zahteva dodatnu dijagnostiku. Poremećaji funkcije, poput hipotireoze i hipertireoze, najčešće su posledica autoimunih procesa. Najvažniji vid prevencije jeste adekvatan unos joda (koji je u Srbiji obezbeđen jodiranjem soli), dok se dodatni unos preporučuje tokom trudnoće, a značajnu ulogu ima i skrining novorođenčadi na kongenitalnu hipotireozu koji se kod nas uspešno sprovodi decenijama. U lečenju je ključan individualizovan pristup pacijentu, odnosno usklađivanje terapije sa laboratorijskim nalazima i simptomima koje pacijent ima, sa ciljem postizanja dobrog opšteg stanja i kvaliteta života. Zbog toga projekti poput InnoThyroGen mogu značajno doprineti unapređenju dijagnostike, lečenja i ukupnog položaja pacijenata sa bolestima štitaste žlezde – zaključio je prof. dr Miloš Žarković, endokrinolog.Jedan od važnih ciljeva projekta je razvoj i primena novih dijagnostičkih pristupa, uključujući genetički test koji može pomoći u proceni rizika i ranijem otkrivanju određenih bolesti štitaste žlezde, čime se otvara prostor za precizniji i personalizovaniji pristup lečenju.– U pitanju je razvoj naprednih kliničkih alata koji koriste mašinsko učenje i genomske podatke radi ranog otkrivanja i preciznije klasifikacije bolesti štitaste žlezde, uključujući autoimune bolesti i karcinome. Projekat teži unapređenju personalizovanog lečenja primenom savremenih metoda sekvenciranja celog genoma i farmakogenomske analize, kako bi se terapija prilagodila genetičkom profilu svakog pacijenta pojedinačno. Pored toga, projekat podržava primenu naučnih rezultata u praksi kroz razvoj novih inovativnih proizvoda i usluga koji mogu poboljšati lečenje i negu pacijenata – rekla je dr Branka Zukić sa Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
0
prethodni članak