Iako vodimo zdrav život, prirodno trošenje organizma i pojava hroničnih upala sa godinama postaju realnost. Ovi faktori direktno utiču na kardiovaskularni sistem i pokretljivost zglobova. Umesto straha od starenja, rešenje leži u aktivnom pristupu zdravlju – prilagođavanjem životnog stila novim potrebama tela, možemo značajno smanjiti rizike i očuvati kvalitet života.Savet koji ne važi nakon 50. godineJedan uobičajeni zdravstveni savet koji više ne važi nakon 50. godine jeste ideja da je intenzivnije vežbanje uvek bolje. Gerijatrica dr Anđela Hsu objašnjava da intenzivan kardio može biti koristan, ali nije najbolji izbor za svakoga. „Redovna aerobna aktivnost jača srce i poboljšava cirkulaciju, a vremenom može sniziti krvni pritisak i holesterol“, kaže dr Hsu za Parade, dodajući da oko 150 minuta umerene do intenzivne aktivnosti nedeljno može doprineti dužem i zdravijem životu, prenosi Index.hr.„Nije bezbedno odmah početi sa intenzivnim kardiom“Ljudi koji su imali srčani udar, nisu dugo vežbali ili su napravili pauzu zbog povrede treba da budu oprezni i da se prvo konsultuju sa svojim lekarom. U takvim slučajevima je važno početi postepeno. „Ako niste bili aktivni godinama, obično nije bezbedno odmah početi sa intenzivnim kardiom“, kaže dr Hsu. Ona preporučuje kratke treninge od pet do deset minuta i aktivnosti poput hodanja, laganih vežbi i istezanja.Dr Hsu naglašava važnost slušanja svog tela tokom vežbanja. „Ako osetite bol u grudima, otežano disanje, vrtoglavicu ili nepravilan rad srca, odmah prestanite sa vežbanjem“, upozorava ona. Dodaje da je blagi bol u mišićima normalan, ali bol znači da morate da usporite. „Fizička aktivnost ostaje jedna od najvažnijih navika za zdravo starenje“, zaključuje ona.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
0
prethodni članak