U užurbanom tempu života, uz poslovne obaveze, neprestana obaveštenja i svakodnevni stres, mnogi teško pronalaze trenutke za pravi odmor. Čak i kada imaju slobodno vreme, misli im često ostaju usmerene na brige i obaveze. Ipak, novo naučno istraživanje donosi ohrabrujuću vest – već 20 minuta provedenih u šumi može značajno da doprinese osećaju mira i opuštenosti.Studija koju su sproveli naučnici sa Medicinskog univerziteta u Beču i Univerziteta za prirodne resurse i nauke o životu u Beču, a objavljena 2025. godine u stručnom časopisu „Šume“, pokazala je da kratak boravak u prirodi može značajno smanjiti nivo stresa i poboljšati raspoloženje, piše Slobodna Dalmacija.Studija je obuhvatila 66 zdravih odraslih osoba koje su nasumično podeljene u dve grupe. Jedna grupa je provela 20 minuta u šumskom okruženju, dok je druga provela isto vreme u gradu. Učesnicima nije bilo dozvoljeno da koriste mobilne telefone, razgovaraju ili se bave fizičkom aktivnošću. Njihov zadatak je bio jednostavan – da sede mirno i posmatraju svoju okolinu.Pre i posle boravka, popunjavali su psihološke upitnike, a istraživači su takođe analizirali uzorke pljuvačke kako bi izmerili nivoe kortizola, hormona stresa.Rezultati su bili veoma jasni. Učesnici koji su provodili vreme u šumi prijavili su manje negativnih emocija, osećali su se opuštenije i imali su niži nivo kortizola. U grupi koja je provodila vreme u urbanom okruženju, čak je i došlo do smanjenja pozitivnog raspoloženja. Posebno je zanimljivo da su se pozitivni efekti pojavili nakon samo 20 minuta, bez planinarenja ili bilo kakve fizičke aktivnosti.Psiholozi veruju da ovaj efekat nije slučajan. Tokom većeg dela ljudske evolucije, priroda je bila naše prirodno okruženje, dok su gradovi, saobraćaj, buka i digitalni stimulansi relativno novi. Mozak stoga drugačije reaguje na prirodu nego na urbani haos.Još osamdesetih godina prošlog veka, američki psiholog Rodžer Ulrih razvio je teoriju smanjenja stresa, prema kojoj prirodno okruženje direktno smiruje nervni sistem. Dok svakodnevni život u gradu stalno zahteva od nas pažnju i brze reakcije, šuma šalje potpuno drugačije signale – osećaj sigurnosti, mira i predvidljivosti. Rezultat je sporiji rad srca, opušteniji mišići i smanjeno lučenje hormona stresa.Ljudi koji veliki deo dana provode ispred računara mogu posebno imati koristi od boravka u prirodi. Kontinuirana dostupnost, dugi sati rada ispred ekrana i stalni priliv informacija iscrpljuju mentalne resurse. Nasuprot tome, šuma pruža ono što stručnjaci nazivaju „nežnom fascinacijom“. Prirodni zvuci, zelenilo i promene svetlosti okupiraju pažnju, ali je ne opterećuju, omogućavajući mozgu da se odmori i obnovi.Mnogi ljudi doživljavaju veću mentalnu jasnoću, bolju koncentraciju i unutrašnji mir nakon šetnje ili mirnog sedenja u šumi. Priroda ne traži ništa – nema očekivanja, nema pritiska, nema potrebe za dokazivanjem. Upravo u toj jednostavnosti možda leži njena najveća snaga, piše Bunte.Iako boravak u šumi ne može zameniti lečenje ozbiljnih problema mentalnog zdravlja, istraživanja potvrđuju da može biti vredan saveznik u svakodnevnom održavanju mentalnog zdravlja. Ponekad je sve što je potrebno da se oseti olakšanje da se zaustavite, isključite telefon i provedete 20 minuta među drvećem.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
