Nedavno sam bila na ultrazvuku štitne žlezde i radiološkinja mi je, nakon pregleda, rekla: „Ovo je jedna od lepših štitnih žlezda koje sam videla.“Moram da priznam da je to, ako mene pitate, bio baš specifičan kompliment. Da li je za to zaslužan moj život u Norveškoj, tatini geni i njegova neverovatna sposobnost da ostane miran u stresnim situacijama ili je u pitanju neka sasvim druga kombinacija faktora, zaista ne znam, piše diplomirani farmaceut Marija Milić.Ali ono u šta verujem jeste da naše telo ne funkcioniše nezavisno od načina na koji živimo. Ono što jedemo, koliko se krećemo, kako spavamo i kako se nosimo sa stresom deo su iste priče, i upravo zato mi je bilo zanimljivo da pogledam šta zaista znamo o Hašimotu, a posebno kakvu ulogu u svemu tome mogu imati ishrana i životne navike.Šta je zapravo Hashimoto? Hashimoto tireoiditis je autoimuna bolest štitne žlezde, što znači da naš imuni sistem greškom prepoznaje sopstveno tkivo kao nešto što treba napasti. U tom procesu stvaraju se antitela koja učestvuju u oštećenju štitne žlezde, zbog čega njena funkcija vremenom može da bude sve slabija.Štitna žlezda je mala endokrina žlezda u obliku leptira koja se nalazi na prednjoj strani vrata, ali njena veličina nikako ne govori o značaju koji ima za organizam. Hormoni štitne žlezde utiču na metabolizam, potrošnju energije, telesnu temperaturu, rast i veliki broj drugih procesa.Hašimoto je hronično stanje i značajno je češći kod žena nego kod muškaraca, a postoji i porodična sklonost, pa se može dogoditi da više članova iste porodice ima neki oblik poremećaja funkcije štitne žlezde.Tok bolesti nije kod svih isti. U ranijoj fazi kod nekih osoba može doći do prolaznog ubrzanog rada štitne žlezde, odnosno hipertireoze, dok se kasnije funkcija žlezde može smanjiti i razviti hipotireoza.Zbog toga ni simptomi nisu uvek isti. Kada je rad štitne žlezde ubrzan, mogu se javiti lupanje srca, nervoza, pojačano znojenje, umor i gubitak telesne težine, dok se kod usporenog rada češće javljaju malaksalost, povećanje telesne težine, osetljivost na hladnoću i različite mišićne tegobe.Ipak, važno je ne upasti u zamku u kojoj svaki umor, promena telesne težine ili osećaj hladnoće odmah postaju „siguran znak Hašimota“. Simptomi mogu imati mnogo različitih uzroka, pa se dijagnoza ne postavlja na osnovu prepoznavanja nekoliko simptoma sa interneta, već na osnovu pregleda i odgovarajućih laboratorijskih analiza.Kako se Hašimoto dijagnostikuje?Kod sumnje na poremećaj funkcije štitne žlezde najčešće se određuju TSH i FT4, dok se za procenu autoimunog procesa mogu analizirati antitela, posebno anti-TPO.Ultrazvuk štitne žlezde takođe može biti deo procene, jer lekaru daje informacije o njenom izgledu i strukturi.Kada generalno govorimo o autoimunim bolestima, meni je takođe zanimljiva jedna šira stvar: koliko zapravo živimo u uverenju da možemo da odvojimo telo od svega onoga što mu se događa. Ono što jedemo, kako spavamo, koliko se krećemo, kako živimo i, naravno, kako se nosimo sa stresom ne može baš da prođe kroz naš organizam kao da se ništa nije dogodilo. Ne znači da je svaka bolest posledica onoga što smo pojeli ili da smo sami „krivci“ za ono što nam se dešava, jer je biologija mnogo složenija od toga. Ali naše telo stalno odgovara na ono čemu je izloženo. Nekome će se određene tegobe više odraziti kroz nervni sistem i san, nekome kroz digestivni trakt, nekome kroz kožu, a kod nekoga će u priči učestvovati i imuni sistem i štitna žlezda. Telo nije fioka u koju možemo da uguramo sve što osećamo, jedemo i proživljavamo, pa da očekujemo da se ništa od toga nikada ne pokaže. Na neki način, organizam sve vreme razgovara sa nama, samo što ne govori baš uvek jezikom koji odmah razumemo.A gde je tu ishrana?Ovo je verovatno deo priče koji najviše zbunjuje ljude, jer kada dobijete dijagnozu Hashimota, vrlo brzo možete dobiti i čitav spisak namirnica koje navodno više nikada ne smete da jedete.Gluten, mlečni proizvodi, soja, žitarice, brokoli, karfiol, kupus… A onda se na listu dodaju selen, vitamin D, cink i još nekoliko suplemenata koje „morate“ da uzimate.U jednom trenutku čovek više ne zna da li ima autoimunu bolest ili je dobio novi posao, odnosno da proverava deklaracije na svakoj namirnici koju stavi u korpu.Šalu na stranu, problem nije u tome što ljudi žele da pomognu sebi, već u tome što se individualni savet veoma lako pretvori u univerzalnu zabranu.Celovite namirnice kao dobra osnovaAko iz cele priče o Hašimotu sklonimo komplikovane liste i pogledamo ono što je razumno za većinu ljudi, dolazimo do prilično jednostavne osnove: više povrća i voća, dovoljno proteina, kvalitetne masti, namirnice bogate vlaknima i manje dodatog šećera i ultra-prerađene hrane.Drugim rečima, ne treba vam „Hašimoto jelovnik“ sa 17 egzotičnih sastojaka koje ćete kupiti jednom, fotografisati za Instagram i nikada više ne upotrebiti. Mnogo je korisnije da napravite način ishrane koji je raznovrstan, nutritivno kvalitetan i dovoljno realan da možete da ga se pridržavate i za nekoliko godina.To je možda manje atraktivno od obećanja o čarobnoj namirnici, ali je zato mnogo održivije.A gluten?Ovo je verovatno jedno od najčešćih pitanja koje dobijaju i lekari i farmaceuti.Osobe sa Hašimotom imaju veći rizik od celijakije u odnosu na opštu populaciju, zbog čega je važno razmotriti testiranje na celijakiju kada za to postoji razlog. Postoje i istraživanja koja su ispitivala potencijalnu korist bezglutenske ishrane kod osoba sa Hašimotom i rezultati jesu zanimljivi.Međutim, ovde je veoma važno napraviti razliku između celijakije, osetljivosti na gluten i samog Hašimota.To što neke osobe mogu imati korist od bezglutenske ishrane ne znači da svaka osoba sa Hashimotom mora da izbaci gluten. Ako nemate celijakiju, potvrđenu osetljivost ili neki drugi konkretan razlog za eliminaciju glutena, nema potrebe da iz straha automatski izbacite hleb, testeninu i sve ostalo što sadrži gluten.Ako sumnjate da vam gluten pravi problem, mnogo je korisnije da prvo utvrdite zbog čega, nego da sami sebi postavite dijagnozu na osnovu simptoma koje ste pronašli na internetu.Mleko i laktoza nisu isto što i HašimotoSlična priča važi i za mlečne proizvode. Ako osoba ima intoleranciju na laktozu, smanjenje unosa laktoze može pomoći kod digestivnih tegoba, ali to ne znači da mlečni proizvodi sami po sebi predstavljaju problem za svakoga ko ima Hashimoto.Ako ih dobro podnosite, nema razloga da ih automatski izbacujete samo zbog dijagnoze.Da li zaista treba da se plašimo brokolija?Brokoli je verovatno jedno od najnepravednije optuženih povrća kada je u pitanju štitna žlezda.Krstašice, među kojima su brokoli, karfiol i kupus, sadrže jedinjenja koja se nazivaju goitrogeni i koja u određenim okolnostima mogu uticati na funkciju štitne žlezde. Međutim, krstašice su istovremeno veoma nutritivno vredne namirnice, a termička obrada smanjuje njihovu goitrogenu aktivnost.Dakle, ako ste do sada mislili da će vam tanjir brokolija napraviti problem sa štitnom žlezdom, možete malo da odahnete. Kao i mnogo puta kada govorimo o ishrani, važni su količina, način pripreme i širi kontekst.A šta je sa sojom?I soja se često nalazi na crnoj listi kada je Hašimoto u pitanju. Postoje istraživanja koja su otvorila pitanje njenog uticaja na funkciju štitne žlezde, ali nema dovoljno osnova da se kaže da svaka osoba sa Hašimotom treba da izbegava sve proizvode od soje.Važno je napraviti razliku između informacije koja zaslužuje dalje istraživanje i informacije koja opravdava potpunu zabranu. To nisu iste stvari, i upravo se tu mnogi saveti sa društvenih mreža malo previše udalje od onoga što istraživanja zapravo pokazuju.Suplementi: kada zaista imaju smisla?Selen, cink, vitamin D, gvožđe, magnezijum, vitamini B grupe i kurkumin često se pominju u kontekstu Hašimota. Neki od ovih nutrijenata mogu biti važni, naročito kada postoji njihov nedostatak, ali sama dijagnoza Hashimota ne znači automatski da vam je potreban čitav arsenal suplemenata.Kao farmaceutu, ovo mi je posebno važno da naglasim, jer u apoteci vrlo često vidimo koliko je lako da jedna preporuka povuče drugu. Čovek dođe po jedan suplement, pa mu neko preporuči još jedan „za štitnu“, zatim treći „za imunitet“, pa četvrti „protiv upale“, i pre nego što se snađe, uzima šaku kapsula svakog jutra, a da zapravo ne zna šta mu je od svega toga potrebno.Mnogo više smisla ima prvo proveriti da li postoji deficit ili konkretan razlog za suplementaciju, a zatim izabrati ono što zaista ima opravdanje.Posebno bih bila oprezna sa jodom. Jod jeste neophodan za stvaranje hormona štitne žlezde, ali veće količine nisu automatski bolje. Visoke doze joda u odsustvu dokazanog nedostatka mogu biti problematične kod osoba sa Hašimotom, zbog čega sa suplementima joda u visokim dozama ne bih eksperimentisala na svoju ruku.Ono što jedemo jeste važno, ali nije jedinoKada pokušavamo da pronađemo uzrok ili rešenje zdravstvenog problema, prirodno je da tražimo jednu stvar koju možemo da promenimo i tako dobijemo osećaj kontrole. Međutim, naše telo nije sistem u kojem postoji samo jedna promenljiva.Na zdravlje utiču genetika, ishrana, fizička aktivnost, san, stres, telesna težina, druge bolesti, terapija i brojni drugi faktori, pa je teško očekivati da će jedna namirnica ili jedan suplement promeniti čitavu priču. Zato se i u istraživanjima sve više pažnje posvećuje obrascu života, a ne samo pojedinačnim namirnicama.Jedno istraživanje kod žena sa Hašimotom pokazalo je da su tehnike za smanjenje stresa bile povezane sa poboljšanjem kvaliteta života, raspoloženja i određenih parametara povezanih sa bolešću.To nikako ne znači da je stres „izazvao“ vaš Hašimoto niti da će meditacija izlečiti autoimunu bolest. Znači samo da briga o sebi nije nevažna zato što nije lek.Terapija i životne navike nisu suprotstavljene straneKada se razvije hipotireoza i štitna žlezda više ne proizvodi dovoljno hormona, terapija hormonima štitne žlezde može biti neophodna. Najčešće se koristi levotiroksin, odnosno sintetski oblik hormona koji nadoknađuje ono što organizmu nedostaje.I tu bih volela da napravimo jednu važnu razliku: zdrava ishrana, kvalitetan san, fizička aktivnost i upravljanje stresom mogu biti važan deo brige o zdravlju, ali ne treba da se predstavljaju kao zamena za terapiju kada je terapija potrebna.Važan je i način uzimanja terapije. Levotiroksin se najčešće uzima na prazan stomak, uz odgovarajući razmak od hrane, dok određeni lekovi i suplementi mogu uticati na njegovu apsorpciju. Zbog toga je važno pratiti uputstvo lekara i terapiju uzimati na način koji je preporučen. Ako ste tek počeli da je uzimate, nemojte očekivati da će se svi simptomi promeniti preko noći. Nekada je potrebno nekoliko nedeljada se organizam prilagodi, a ako se tegobe ne poboljšavaju, to je razlog za razgovor sa lekarom, a ne za nasumično dodavanje novih suplemenata.Možda je moja štitna žlezda zaista jedna od lepših koje je radiološkinja videla. Ne znam da li za to mogu da zahvalim godinama života u Norveškoj, tatinim genima, njegovoj sposobnosti da ostane miran kada oko njega svi počnu da paniče, načinu na koji se hranim ili jednostavno kombinaciji mnogo različitih faktora. Verovatno nikada neću imati odgovor na to pitanje.Ali možda ni ne moramo da ga imamo.Možda je dovoljno da se, kada govorimo o Hašimotu i autoimunim bolestima generalno, malo vratimo jednostavnijem životu. Ne mislim da treba da živimo kao naše bake niti da je nekada sve bilo zdravije, ali neke stvari koje su njima bile normalan deo dana mi danas plaćamo trenerima, aplikacijama i podsetnicima na telefonu. Hodanje, kuvanje kod kuće, sezonska hrana, boravak napolju, manje sedenja i malo više sna nekada nisu bili „zdrave navike“. Tako se jednostavno živelo.Zvuči gotovo dosadno u vremenu u kojem za svaku tegobu možemo da pronađemo suplement, protokol od 12 koraka i nekoga na Instagramu ko tvrdi da je izbacio jednu namirnicu i time rešio sve svoje probleme.Naravno, od Hašimota se ne leči šetnjom i autoimuna bolest nije posledica toga što nismo dovoljno „zdravo živeli“. Ali naše telo svakako živi sa nama, a ne pored nas. I možda je upravo to najlakši, a u isto vreme najteži savet: krećite se, jedite jednostavnije, spavajte dovoljno i pronađite način da malo usporite.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
