Svetislav Pešić za nemački Cajt: Želim češće da budem u svom Pirotu, dosta je bilo košarke – vreme je za život

Svetislav Pešić je u Minhenu početkom ove sedmice, na predstavljanju svoje autobigrafije, novinarima i počasnim gostima ispričao šta mu se desilo jedne noći krajem januara u Tel Avivu, pred utakmicu Evrolige: „Ležao budan u svom hotelskom krevetu kada sam se zapitao: Šta ti uopšte radiš ovde? Jesi li lud? Uskoro puniš 77 godina i još si trener. Doživećeš 90, to je još 13 godina. Tada sam sebi rekao: Dosta je košarke, konačno prestani!“Tada je odlučio: posle 44 godine, posle ove sezone, ovog leta je kraj – kaže legendarni „Kari“ i u intervju za nemački Cajt čije delove prenose mnogi nemački mediji.„Imam prelepu kuću u Barseloni, gde živi deo moje porodice. I želim češće da budem u svom Pirotu. Hoću da upoznam život i sa druge strane“, rekao je za Cajt.U stvari je planirao da završi karijeru još prošle godine, kada je posle eliminacije u osmini finala Evropskog prvenstva podneo ostavku na mesto selektora Srbije. Ali onda je, krajem decembra, stigao poziv iz Minhena. Na vezi je bio predsednik Bajerna Herbert Hajner.„Rekao sam Hajneru da prvo želim da razgovaram sa suprugom. Vera je takođe zaražena košarkom, i sama je igrala. Rekla je: ako te predsednik moli, ne možeš da kažeš ne“, ispričao je Pešić. Ni za jedan drugi klub, naglasio je, ne bi prihvatio ponudu, ali Bajern je nešto posebno, on mu je „u srcu“. A klub se tada nalazio u ozbiljnoj krizi, upravo se bio rastao sa trenerom svetskog šampiona Gordonom Herbertom nakon niza poraza u Evroligi.I Pešićev efekat je proradio! Bajern je nakratko ponovo bio nadomak plej-ina Evrolige, ali je ta šansa propuštena, a i u kupu je ekipa iz Minhena neslavno ispala. U poslednje vreme stvari ponovo ne idu najbolje: u prethodnih šest zvaničnih utakmica doživeli su pet poraza. Ipak, branilac titule i dalje je na čelu tabele Bundeslige.A Pešić ne bi bio Pešić da ne cilja na maksimalan uspeh na svojoj oproštajnoj turneji. Šesta šampionska titula je ono čemu teži. Bio bi to dostojan oproštaj.Od fudbalskog golmana do košarkaškog trenera„Danas mnogi smatraju da moraju da napišu knjigu. Dobro je da to ponekad urade i oni koji zaista imaju šta da kažu“, napisao je veliki Vlade Divac, u predgovoru autobiografije najstarijeg profesionalnog trenera u svetskom sportu.Knjiga pod naslovom „Immer weiter“ (u slobodnom prevodu – Idemo dalje) stigla je u knjižare u sredu 1. aprila. Nemačko izdanje nastalo je u saradnji sa minhenskim novinarom Florijan Hauptom, koji živi u Barseloni. Na 412 strana nižu se anegdote, lične životne formule, strategije i filozofija. Knjiga oslikava zaista ceo njegov život i kompletnu sportsku karijeru – do sada.Svetislav Pešić je rođen 28. avgusta 1949. u Novom Sadu, ali je odrastao u Pirotu gde je počeo da se bavi sportom – kao fudbalski golman. U knjizi opisuje jedno traumatično finale iz tog vremena: „Lopta mi je nekako iskliznula iz ruku… na povratku u Pirot cela ekipa je plakala“.Slavni trener piše i kako je 1971. upoznao suprugu Veru – naravno, na košarci. „Utakmice se i ne sećam baš najbolje, jer sam sve vreme gledao samo u nju…“A ne nedostaje ni njegova karijera kao plejmejkera u košarci, čiji je vrhunac bio osvajanje Kupa evropskih šampiona 1979. sa ekipom KK Bosna. Zbog povrede kolena morao je da završi igračku karijeru, ali su usledili veliki trenerski uspesi.Pre toga bio je i sportski direktor, upravo u Bosni u voljenom Sarajevu, gradu koji naziva „minijaturom Jugoslavije“. Upravo tamo je i počela njegova trenerska karijera, gotovo slučajno: tadašnji predsednik kluba mu je 1982. rekao:„Pošto kao sportski direktor niste uspeli da pronađete novog trenera, vi ćete biti trener dok ga ne nađemo.“ Pešić je to i ostao – sve do danas.Sa Jugoslavijom je 1987. osvojio juniorsko svetsko prvenstvo sa generacijom u kojoj su igrali Toni Kukoč i Vlade Divac. Već sa 28 godina postao je selektor Nemačke, a 1993. i evropski šampion. Usledili su i svetska titula 2002. sa Jugoslavijom, uspešna era u Berlinu – „savršena situacija“, kako je opisuje u knjizi – zatim Barselona, a kasnije ponovo rad sa nacionalnim timovima i klubovima – lista njegovih dostignuća mogla bi da se nastavlja unedogled.„Nedostaje mu samo olimpijsko zlato“, piše supruga Vera u predgovoru knjige.Najbolja utakmica u trenerskoj karijeriNa pitanje Cajta koja je najbolja utakmica koju je ikada vodio kao trener, Pešić je rekao da je to ona koju je izgubio sa reprezentacijom Srbije:„Polufinale Olimpijskih igara u Parizu, kada smo igrali protiv, po mom mišljenju, najbolje reprezentacije Sjedinjenih Država u istoriji“.Svetislav Pešić kaže da mu je pre nego što je otišao Barselonu, 2002. NBA ponudila trogodišnji ugovor kao pomoćnom treneru. „Ali ja nikada nisam bio pomoćni trener, pa zašto bih to radio? Često sam u SAD i volim NBA, to je bez sumnje najbolja košarkaška liga na svetu. Ali svoju odluku nikada nisam zažalio.“Da li ga posao trenera održava mladim? On kaže da ne ide na večere sa ljudima njegovih godina „koji stalno pričaju o infarktima, prostati ili bolovima u leđima. Ne sviđa mi se sve što rade mladi igrači. Ali kada kao trener vidim da igrači žele da napreduju, da upijaju sve, da uživaju u treninzima – onda se posle treninga vratim kući, popijem čašu crnog vina i još sam motivisaniji za naredni trening. Ne pobeđujemo u svakoj utakmici, ali trudim se da svakog igrača učinim boljim. Zato sam još uvek trener.“Da li je ovo sada stvarno kraj, pita Cajt, a Pešić odgovara: „Kao što pišem u knjizi: jednom trener, uvek trener. Uvek ću biti aktivan u košarci, držaću kurseve i slično. Ali pred kraj života više ne mogu da budem glavni trener. Znam, mnogi mi ne veruju kada kažem da prestajem. Ali posle ove sezone zaista je dosta.“A kada ekscentrični Srbin ode, najuticajnija figura poslednjih decenija ostaviće ogromnu prazninu u evropskom košarkom pejzažu, nedostajeće košarkaškom cirkusu piše nemačka sportska agencija sid.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.