Zoran Ivošević o Piksiju, Džajiću, Đinđiću i Vesiću, Beogradu na vodi… „Vučić je zagadio sport i fudbal“

Ugledni sudija Vrhovnog suda i profesor u penziji Zoran Ivošević iskreni je ljubitelj sporta.Ivošević (88) je imao profesionalnu karijeru za ponos, a deo radnog veka je proveo u rukovodstvu FK Crvena zvezda i tadašnjem Fudbalskom savezu Jugoslavije pomažući u rešavanju pravnih problema.Ivošević penzionersko vreme krati i pišući “Lične stavove” za Danas, u kojima bez zadrške obrađuje važne društveno-političke teme. U poseti našoj redakciji podsetio se zanimljivih trenutaka iz karijere sa akcentom na sportsku tematiku.Ovaj razgovor predstavlja svojevrsno svedočanstvo profesora Ivoševića.Stariji od Crvene zvezdeOd rođenja navijam za Crvenu zvezdu. Zapravo. ne od rođenja, ja sam stariji od nje (smeh). Rođen sam u Nišu 1936. godine. Otac mi je bio oficir iz Šumadije, selo Saranovo, gde je nedavno pao plafon u školi. Kada je završio vojnu akademiju upoznao je moju majku Nišlijku .Bili su u Makedoniji u Mavrovu, čuvenom sportskom centru gde je tada bila samo vojska i nekoliko kuća seljaka. pa je majka došla u rodni Niš da se porodi. Bio sam srednje dete, pored starije sestre i mlađeg brata. Osećam se Prokupčaninom, jer sam u Prokuplju proveo detinjstvo, gde je otac dobio prekomandu.Pravo zamena za arhitekturuSlučajno sam upisao prava. Želeo sam prvo na arhitekturu, lepo sam crtao, ali nismo imali para da plaćam stan u Beogradu. Čekao sam da dobijem studentski rad, ali se to dogodilo tek u novembru. Krenuo sam na Arhitektonski fakultet, a na kolokvijumu iz nacrtne geometrije nisam prošao.Profesor mi je rekao da je tu blizu “žuta kuća”, iako nisam imao pojma o čemu se radi. Ispisao sam se, otišao do Beogradskog univerziteta i pošto je upis bio gotov na većini fakulteta, vraćao sam se istim putem, jer drugi nisam znao. Primetio sam tu žućkastu kuću o kojoj je govorio profesor. Bio je to Pravni fakultet. Tako mi je Bog pomogao, jer su mi prava izvanredno išla.Profesionalno opredeljenje – “slušam ili sudim”Bio sam dobar student, prosečna ocena blizu devet. Kada sam diplomirao konkurisao sam na pet mesta i primljen na svih pet, ali ne odjednom. Prihvatio sam ponudu da budem pravnik u jednom građevinskom preduzeću ispod Narodnog pozorišta. Na kraju probnog rada od mesec dana sam saznao da sam primljen u Okružni sud.Raspoređen sam vremenom da budem istražni sudija. Čim sam položio pravosudni ispit primljen sam u Zemunu u Četvrti opštinski sud, dobio sam parnice.Imao sam veliku sreću i odmah drugog dana slučaj koji me je opredelio da li ću da slušam ili ću da sudim. Žena nekog čuvenog partizana iz istočne Srbije, popularnog kao da je Tito, bila je direktorka Škole za ekonomiku domaćinstva. Jedan profesor u toj školi je dobio otkaz zbog kritike škole i rada direktorke, a u obrazloženju je pisalo da je “gluv i da ne može da komunicira sa ljudima”.Kada sam ga saslušavao glasno sam mu postavljao pitanja, a on me pitao zašto vičem. I tada je funkcionisala veza, ali ne tako izraženo kao danas, pa nisam hteo da prihvatim nalaz pet veštaka, profesora Medicinskog fakulteta. Napisao sam pet puta zašto nisu u pravu i peti put su potvrdili moju odluku. Shvatio sam da tako moram da sudim i radim. Taj predmet je ostao zapamćen i odredio mi je karijeru.Zatim sam dobio posao u Okružnom sudu, gde su me zapazaili, pa sam dobio posao u Vrhovnom sudu. Ubrzo sam dobio ponudu da budem nešto kao sadašnji državni sekretar za pravosuđe, ali sam odbio jer sam želeo da budem sudija. Posle mesec dana sam opet dobio istu ponudu sa obećanjem da ću ostati i sudija. Tako sam radio u republičkom Sudu udruženog rada kao povremeni sudija, a na četvrtom spratu u istoj zgradi sam bio državni skeretar i vodio pravosuđe, upravu i unutrašnje poslove u celoj Srbiji.Bio sam bezobrazan, “terao u tri lepe”Nisam dozvoljavao da sudim “naopako” kada su to od mene tražili. Sudio sam o istim stvarima na isti način, što je pravilo koje potiče još od Aristotela. Današnje vreme je gore od vremena kada sam bio mlad, a ja sam bio uporan u svom načinu rada. Suprugu Aleksandra Rankovića sam vratio na Ekonomski fakultet kao sudija Okružnog suda i niko me nije pitao zašto sam to uradio.Prema ljudima koji su tražili povlastice sam bio čak i bezbobrazan. Bilo je utiacaja rodbine i prijatelja onih kojima se sudi, ali mnogo manje političkih uticaja. Kolegu koji je bio najstariji u Vrhovnom sudu i tražio da potvrdim jedan predmet sam “oterao u tri lepe”. Najurio sam ga iz kancelarije i više nikad nije došao da tako nešto traži. Ispričao je drugima kako se proveo i ljudi su počeli da mi veruju. Znali su da kod mene ne prolazi protekcija.Hteli su da me ubiju u vreme MiloševićaIspričaću vam značajan detalj iz moje karijere. Bio sam predsednik u Društvu sudija koje je bilo u ratu sa Slobodanom Miloševićem. Bio sam na spisku za odstrel, hteli su da me ubiju jer sam bio aktivan i govorio na skupovima. Napisao sam tada jedan vrlo oštar članak pod naslovom “Ne pristajem”, koji je izašao u “Našoj borbi”, kao sudija Vrhovnog suda o krađi na beogradskim izborima. Posle sam napisao 12 izdanja knjiga sa novinskim tekstovima.Neslaganje sa Slavkom ĆuruvijomPošto smo bili u ratu sa Miloševićem najuril su nas trojicu iz Društva sudija 1999. godine. Gostovao sam često na TV Studiju B i u jednoj emisiji je došlo do sukoba mišljenja sa novinarom Slavkom Ćuruvijem, koji je ubijen posle 15 dana od našeg zajedničkog gostovanja.Ćuruvija mi je zamerio što mi ne izlazimo na ulicu da se založimo za njegov problem jer je morao da objavljuje novinu u Crnoj Gori. Ja sam mu rekao da smo mu dali podršku više puta, ali da ni njega nisam video kada smo mi sudije protestvovali. Poslednjih pet minuta emisije nisam davao odgovore na pitanja jer sam bio ljut i nisam mogao da podnesem nešto što mi se nije dopadalo. Ćuruvija je ubrzo ubijen i bilo mi je užasno žao. Plakao sam zbog toga, ali mi se u toj emisiji jednostavno nije dopao način komunikacije.Nesporazumi sa Zoranom ĐinđićemKada su se dogodile demokratske promene krajem 2000. godine uspeo sam da ostvarim neku penziju, imao sam tri meseca staža do pune penzije. Vraćen sam ipak na posao. Leposava Karamarković me je zamolila da joj pomognem i budem zamenik predsednika Vrhovnog suda.Imao sam u tom periodu dve velike neprijatnosti sa Zoranom Đinđićem. Davali smo mu podršku, ali nismo trpeli uticaj. Tadašnji ministar pravde Vladan Batić je bio poluga, koji je želeo da uslovljava kako ćemo da sudimo, ali smo uspeli da se izborimo sa njim.Jednog dana je Đinđić pozvao Lepu na sastanak, ali pošto nije bila tu, ja sam otišao na razgovor u Vladu o predlogu Zakona o borbi protiv organizovanog kriminala. To je Đinđića kasnije i ubilo – organizovani kriminal.Dan pre sastanka izašao je tekst u novinama sa Đinđićevom izjavom kako u Vrhovnom sudu postoji lobi za prodaju presuda. A ko bi mogao da bude lobista nego Lepa i ja u Vrhovnom sudu. Međutim, vodili smo najljubazniji razgovor, nismo jedan drugog pitali o tim izjavama u medijima.Zoran je vrlo brzo ubijen, plakao sam posle tog atentata. Šta nije valjalo kod njega? Jednom nas je zvao i tražio da zakažemo sastanak svih okružnih sudija u Srbiji sa njim. Rekao sam mu da postoji jasna podela vlasti i da on ne može da zakazuje sastanak sa sudijama Okružnih sudova. Rekao sam mu da napravimo zajednički sastanak sa članovima Vlade i da se mi sudije organizuejmo, pa da vidimo gde je i ima li nesporazuma.Kada sam razgovarao sa njim dao mi je spisak od 120 predmeta i rok do kada moraju da se završe. Doduše, nije pisalo kako. Rekao sam mu da ne može da daje naloge sudu, da to ne može niko da uradi. Trista stvari utiče na dužinu procesa i on je prihvbatio moje objašnjenje.Međutim, na tom zajedničkom sastanku članova Vlade i predstavnika okružnih sudova sedeli su Đinđić, Leposava Karamarković, Batić, pa ja. Izvadio je opet taj spisak predmeta i čitao ga pred svima, a onda mu je Lepa vrlo oštro odgovorila. Posle je pričao i Batić, pa sam ja njega “razvalio”. Ogromna većina na sastanku je glasalo protiv ovog predloga i usledila je pauza od pola sata. Ispred sale su čekali novinari, svi su prilazili Đinđiću da da izjavu. Međutim, nije im spominjao spisak, rekao je da je bilo sve “ok”, a nije.. Posle tog sastanka niko , na primer, nije došao na godišnji skup sudija u Vrnjačku Banju i samo su čekali priliku da nas najure.Odlazak iz Vrhovnog sudaKako su nas na kraju najurili? Tada su nas smenili u Vrhovnom sudu. Zvali su Lepu Karamarković da me najuri, a da će nju pustiti da ostane. Ona to nije želela, oboje smo izbačeni, ali ne samo nas dvoje, već su najureni svi iz Društva sudija.U rešenjima je pisalo da smo ispunili uslove za penziju, a bilo je potpuno jasno zašto smo postali nepoželjni i najureni. Kolege koje su već napustile državni fakultet pozvali su me da budem redovan profesor na Pravnom fakultetu “Union” i tamo sam predavao radno pravo, upravno pravo i pravosudnu etiku.Dolazak u Crvenu zvezduKako sam počeo u Crvenoj zvezdi? Nekadašnji predsednik Opštinskog suda u Zemunu je vrlo dobro znao ko sam ja i kakav mi je karakter. Pitao me je za koga navijam i kada sam mu rekao da sam i ja zvezdaš, ponudio mi je da dođem u klub u Pravnu komisiju. Već sam pisao tada neke tekstove o sportu, o čuvenom slučaju “Zjajo” i ispostavilo se da sam bio u pravu.Počeo sam da radim u Pravnoj komisiji Zvezde i posle godinu dana su me izabrali za predsednika ove komisije jer je prethodniku istekao mandat. Klub su vodili Vladimir Cvetković i Dragan Džajić, ali jedan drugi Džajić, ne ovaj iz sadašnjeg perioda.Pisao sam i Statute kluba, bavio se pravnim temama. Bio sam vrlo blizak sa mnogim ljudima u klubu, na primer, sa trofejnim trenerom Vladicom Popovićem koji je vodio tim kada smo postali šampioni sveta 1991. godine.Foto:Aleksandar Roknić/DanasPrivatizacija kao bolna tačkaPrivatizacija sportskih klubova je vremenom postala problem u državi u periodu kada je predsednik Zvezde bio Vladan Lukić. Nema velikog kluba u Evropi koji nije privatan. Klubovi su ranije bili udruženja građana.Bio sam član Radne grupe za pisanje Zakona o privatizaciji u sportu na predlog Zvezde, a i u klubu sam izučavao to pitanje 2010. godine.Prvi tekst o privatizaciji koji sam napisao je sadržao suštinu: “Predmet privatizacije može biti samo deo imovine kluba koji nije privatizovan, a njega čini zemljište u društvenoj, odnosno državnoj svojini, na kome su sagrađeni sportski objekti. Na tom zemljištu po važećim propisima klub ima samo pravo korišćenja koje takođe ulazi u sastav njegove imovine. Privatizacija ovog dela imovine kluba ogledala bi se u konverziji prava korišćenja u pravo svojine.” Ta reč konverzija je ključna.Kako je nastao Beograd na vodiKonverzija po zakonu nije moguća, ali sadašnja vlast je kršila zakon u nekim slučajevima. Zahvaljujući konverziji sagrađen je Beograd na vodi, urađena je konverzija u korist Arapa. To se desilo mnogo posle ove priče u Crvenoj zvezdi. Pošto konverzija nije mogla da se sprovede u sportskim klubovima, ostalo je staro stanje.Konverzija u praksi znači da onaj ko je vlasnik zgrade postane i vlasnik zemljišta. Kako? Na osnovu latinskog principa, ko je vlasnik zemljišta, on je vlasnik i zgrade. Ako tako može, neka bude i ko je vlasnik zgrade, on je vlasnik i zemljišta i da to bude besplatno. To je ta konverzija.Razočaranje u Gorana VesićaU Crvenoj zvezdi je u vreme mandata predsednika Vladana Lukića bio i Goran Vesić. Ono što je Vesić bio kasnije u Beogradu kao zamenik gradonačelnika, to je otprilike bio i u Zvezdi, ali ja ga nisam u početku poznavao kao takvog. Bio je demokrata, saradnik Zorana Đinđića. Bili smo bliski, zajedno smo ratovali protiv Miloševića. Mi za pravosuđe, oni za demokratiju. I ja sam ga poštovao.Ali, taj čovek je bio vrlo neobičan. Uvek je pre sednica Upravnog odbora zvao nekoliko nas na razgovor. Rekao samu mu “dobro Vesiću, zašto ti ne pristaneš da budeš član UO?” On je posle drugog predloga prihvatio, ali je bio kratko u Upravnom odboru, oko godinu dana.Moj utisak je da je Vesić bio sprega između kluba i navijača koji su imali sve veći broj ljudi u Skupštini i na neki način želeli da oni “privatizuju” i utiču na vođenje kluba. Čini mi se da je on sarađivao sa navijačima, pa je, rekao bih, i podneo ostavku po njihovom nalogu.Uticaj navijača u Skupštini ZvezdeDeo nas iz uprave nije želeo da se poveća broj navijača u Skupštini kluba. To je bio na neki način početak mog kraja u Zvezdi, tamo 2012. godine. Nisam govorio ono šta su želeli da čuju navijači, već ono što sam smatrao da je dobro za klub.Da se razumemo, prema meni su svi bili vrlo korektni. Posle promene Statuta kluba pred neposredne izbore, ponudili su mi da budem predsednik Izborne komisije, što je značilo da ne mogu da budem i član Upravnog odbora. Rado sam prihvatio.Tokom tri dana izbora bilo je neregularnosti koje sam, naravno, prijavio. Primetio sam ispred stadiona mlade ljude koji su držali papire sa spiskom kandidata za koje treba da se glasa na izborima za Skupštinu. To su delili navijači, a ne Zvezda kao klub.Uzeo sam jedan papir od tih momaka i otišao odmah kod Vesića koji mi je već bio sumnjiv. Rekao sam mu da zakaže konferenciju za medije i da on treba da sedi pored mene. Prvo je odbio, ali sam mu rekao da ću obavestiti javnost o tome da nije želeo da sedne pored mene kao predsednika Izborne komisije dok saopštavama podatke o nepravilnosti u izbornom procesu.Objasnio sam da klub nije isto što i navijači, da oni imaju svoje udruženje i da nisu oni Zvezda. Međutim, bila je grupa navijača koji su postali profesionalnci, a ne obični navijači. Preko mog bivšeg studenta koji je bio među njima sam zatim dobio i poruku upozorenja.Odlazak sa „Marakane“Kada je u Zvezdu došao Zvezdan Terzić, ja sam se povukao. Promenjen je odnos prema meni, nisam pozivan ni na sednice Skupštine. Zbog problema sa hodom prestao sam vremenom da idem i na utakmice. Ostao sam u kontaktu sa pojedinim bivšim fudbalerima, pomagao pravno kada im je bilo neophodno.Do ove godine Zvezda mi je slala čestitke za Novu godinu, sada je i čestitka izostala. Verovatno zbog toga što u svojim tekstovima žestoko kritikujem predsednikaAleksandra Vučića koji je privatizovao klub.Vučić drži sve poluge vlasti u zemlji, pa može i u Zvezdi. On vodi sve, on je glavni urednik tabloida, odlučuje ko će biti u Savetu REM… Ja sam ga nazvao u svom tekstu Aleksandar Nenadležni i Aleksandar Samovoljni.Zamenik predsednika FS JugoslavijeKada sam sklonjen iz Vrhovnog suda zvali su me da dođem u Fudbalski savez Jugoslavije i budem predsednik. Objasnio sam da se nikad nisam bavio fudbalom i da ja ne mogu da obavljam tu funkciju. Pristao sam da budem zamenik tadašnjem predsedniku Draganu Stojkoviću Piksiju.Pošto sam vraćen u Sud, nisam više mogao da budem potpredsednik FSJ, pa sam postao predsednik Pravne komisije. Kada je ubijen generalni sekretar Saveza Bata Bulatović napustio sam FS Jugoslavije. Tog čoveka sam cenio i niko ni danas ne zna zašto se taj zločin dogodio.Dragan Stojković Piksi, Foto: Pedja Milosavljević/ STARSPORTBasnoslovan novac promenio PiksijaPiksija znam još iz igračkih dana, sećam se kada sam bio na čuvenoj utakmici finala Kupa evropskih šampiona u Bariju, kada je on igrao za Olimpik Marsej. Kratko smo sarađivali u Fudbalskom savezu Jugoslavije i imali prijatan odnos.Međutim, kada je počeo da vodi našu reprezentaciju kao selektor promenio je stav i to mi se uopšte nije dopalo. Dobio je basnoslovan novac i ima udvorički stav prema Vučiću. J***š pare. Kada su ga novinari pitali za studentske proteste on je na konferenciji kao nešto zapisivao. Šta će mu to u životu?Vučić je zagadio sport i fudbalMeđu navijačima i huliganima koji su išli na utakmice u staroj Jugoslaviji je bio i sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Rat je praktično počeo u Zagrebu na Maksimiru 1990. godine. Vučić je bio tamo, tukao se i bacao kamenje. On se divio navijačima, više puta je izjavljivao kada je došao na vlast “jaoj, ja ne mogu njima ništa da uradim”. Dok se ne reši status klubova i ne dođe do privatizacije, neće biti ni zdravijeg poslovanja naših sportskih klubova.Situacija u srpskom fudbalu danas je vrlo loša. Ljudi koji imaju stav nisu potrebni Fudbalskom savezu Srbije, Vučić je zagadio sport i fudbal. Najbolji ne žele da uđu u tu priču, vidite da je Nemanja Vidić odustao od trke za predsednika FSS pre dve godine. Vidić je divan čovek, znam ga iz Zvezde, on je svoj i takav im ne treba.Retki su ljudi koji imaju hrabrosti, dopada mi se predsednik Sindikata fudbalera Mirko Poledica koji je automatski i član Sklupštine FSS. Svaka mu čast, jako je malo takvih ljudi kao što je on.Džajić skupo platio abolicijuKada je Dragan Džajić aboliran odmah sam rekao da mi se to uopšte ne dopada. Pomilovao ga je tadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić iako nije osuđen. Dragan je pristao na aboliciju, a možda ne bi bio osuđen. Da je bio oslobođen ostao bi apsolutno nevin.Dao sam kasnije neke izjave na tu temu, ali kada smo se sretali nismo više bili tako bliski kao nekada.Ako je Džajić bio siguran da nije počinio krivično delo trebalo je da sačeka da ga sud oslobodi. Onda ne bi ni bilo pomilovanja.Vremenom je pristao da postane pion u FSS, više ne govori kako je ranije pričao. Mnogi tumače to kao vraćanje usluge Vučiću. Šta će mu to? Bio je izuzetan fudbaler, dolazio je svaki dan kao klinac na treninge sa Uba, imao fantastičnu karijeru, igrao za tim sveta, doveo Zvezdu i kao rukovodilac do titule klupskog prvaka sveta. Mada, moje mišljenje je da je Vladimir Cvetković bio najzaslužniji za Bari i Tokio, Cvele je vukao klupske konce…Pomoć PartizanuDok sam radio u Crvenoj zvezdi pomagao sam pravnim savetima i Partizanu, odnosno Žarku Zečeviću. Dolazio je u Zvezdu ili sam ja tamo odlazio kada im je bila potrebna pomoć. Naravno, u Zvezdi su znali sve, ništa nisam krio, pa sam korektno ponekad sarađivao i sa Zečevićem.Ljudi moraju da shvate, Zvezda i Partizan ne mogu jedno bez drugog, to su razumeli mnogi veliki fudbaleri oba kluba kroz istoriju. Danas se sve iskvarilo, nekim tipovima je važno da oni imaju neku korist, a ne klubovi. Dok se klubovi ne privatizuju, sve će biti foliranje. Ako smo za Evropu i učešće u Ligi šampiona, ne treba da se dvoumimo da li treba da sledimo primere najjačih klubova Starog kontinenta.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.