Kritikovan kao najgori, ovaj auto ponovo osvaja nemačke puteve

Trabant, poznat kao „kutija na točkovima“ iz čijeg auspuha izlazi gust plavi dim, s ponosom nosi reputaciju najgoreg automobila koji je čovek ikada napravio. Ipak, to malo, energično istočnonemačko vozilo odbija da izumre, uz pomoć grupe entuzijasta koji su i dalje posvećeni restauraciji starih modela kako bi ih zadržali na putevimaSve ih je više na putevimaDok se Nemačka sprema da u petak proslavi 35. godišnjicu ponovnog ujedinjenja, Trabanati, koji se pre čuju nego što se vide, dobijaju novu legiju obožavalaca, prenosi N1.hr.Danas je u Nemačkoj registrovano oko 40.800 Trabanata, prema podacima nemačkog auto-kluba KBA. Pre 10 godina bilo ih je 33.000.Glen Kušan (58) ima nekoliko vlasnika Trabanta među svojim mušterijama u svojoj auto-servisu na jugu Berlina.Auto kultnog statusaRadi se o ljudima „svih vrsta“, rekao je Kušan za AFP, od „starijih ljudi koji su odrasli sa Trabijem do mlađih ljudi koji zaista žele model originalnog vozila“.Sam Kušan je ponosni vlasnik 23 Trabija, uključujući beli model koji je nekada pripadao njegovom ocu i prešao je više od pola miliona kilometara.Trabi je postigao „kultni status“ zbog svoje povezanosti sa ponovnim ujedinjenjem Nemačke i padom Berlinskog zida, rekao je on.Prvi Trabanti su proizvedeni 1957. godine, tri godine nakon što je komunistički istočnonemački režim krenuo da stvori automobil za narod.Karoserija je bila napravljena od plastike pomešane sa papirom ili pamučnim vlaknima kako bi se uštedelo na uvozu čelika.Zadnji prozori se nisu otvarali, a dvotaktni motor je slao guste oblake sagorelog ulja i benzina u vazduh, praćene glasnim urlikom.Maksimalna brzina automobila od 112 kilometara na sat učinila ga je predmetom ismevanja u Zapadnoj Nemačkoj, gde su putevima dominirali brendovi poput BMV-a i Mercedesa.Međutim, automobil je postao omiljeni simbol svakodnevnog života u Istočnoj Nemačkoj, hvaljen zbog svog neobičnog dizajna i izdržljivosti.„Neuništiv“Istočni Nemci bi se prijavili i čekali i do 15 godina da njihov Trabant siđe sa proizvodne trake u jednoj od tri boje – kremastoj, nebeskoplavoj ili zelenoj poput mente.Kada je Berlinski zid pao 1989. godine, mnogi Istočni Nemci su se vozili do granice i čekali satima u dugim redovima u svojim Trabijima, a njihovi motori su zagađivali vazduh.Nakon ponovnog ujedinjenja, mnogi Istočni Nemci su prodali svoje automobile da bi kupili sofisticiranije modele, dok su ih hiljade poklonile ili jednostavno ostavile na granici.Poslednji Trabant, ružičasti, proizveden je 1991. godine.Danas, posetioci Muzeja Trabanta u Berlinu mogu da pogledaju kolekciju od 20 primeraka malih automobila, pa čak i da plate da obiđu najpoznatije komunističke znamenitosti Berlina u malom vozilu.Tomas Šmit (49), koji radi u muzeju i vozač je na ovim turama, rekao je da je „praktično odrastao u Trabiju“ i da sada automobil vidi kao „deo svog identiteta“.„To je kao mali trkač na duge staze, može sve, neuništiv je“, rekao je.„A ako se i pokvari, lepo je što možete sami da ga popravite zbog jednostavne tehnologije“, rekao je.„Ljudi su govorili: ako imate čekić, klešta i malo žice, možete stići do Lenjingrada u Trabantu.“Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.