„Najviše nas je inspirisala stara misterija — kako je burna aktivnost mladog Sunca uticala na nastanak života na ranoj Zemlji,“ kaže japanski astronom Koske Namekata. I upravo je ta misterija dobila jedan od svojih najzanimljivijih odgovora do sada.Prvi put u istoriji, naučnici su uspeli da u potpunosti posmatraju erupciju koronalne mase na drugoj zvezdi. Taj prizor nije bio samo spektakularan — on je pokazao da ove nasilne eksplozije na mladim zvezdama mogu imati dovoljno snage da pokrenu hemijske procese koji bi, u pravim uslovima, mogli dovesti do nastanka života.Kosmički tinejdžeri: mlade zvezde pune energijeMlade zvezde su, u suštini, kosmički tinejdžeri — nepredvidive, burne i pune energije. Naše Sunce nije bilo ništa mirnije u svojoj mladosti. Modeli zvezdane fizike pokazuju da je pre više od četiri milijarde godina redovno izbacivalo snažne solarne oluje i erupcije, mnogo jače nego danas. Upravo te eksplozije mogle su da utiču na atmosferu mlade Zemlje, možda čak i da pokrenu prve hemijske reakcije koje su vodile ka životu. Ali do sada, niko nije „uhvatio“ mladu zvezdu na delu — sve dok se pogledi nisu usmerili ka EK Drakonis.Ova zvezda, udaljena oko 112 svetlosnih godina u sazvežđu Zmaja, smatra se jednim od najboljih primera „mladog Sunca“. Stara je između 50 i 125 miliona godina, ima skoro istu masu i temperaturu kao naše Sunce, i upravo zato predstavlja savršenu laboratoriju za proučavanje burne zvezdane mladosti.Namekata i međunarodni tim astronoma iz Japana, Koreje i Sjedinjenih Država udružili su snage i instrumente. U posmatranju su učestvovali Hablov svemirski teleskop, Nasina misija TESS, kao i nekoliko nazemnih teleskopa. Dok je Habl posmatrao zvezdu u ultraljubičastom svetlu, TESS je beležio promene u sjaju, a teleskopi na Zemlji pratili su hladniju plazmu u vodonikovoj alfa liniji.Kosmički spektakl: erupcija koja je oduševila astronomeRezultat je bio pravi kosmički spektakl. Naučnici su zabeležili ogroman oblak vrele plazme temperature od oko 100.000 stepeni celzijusa, koji je sa površine zvezde bukvalno eksplodirao u svemir brzinom od 300 do 550 kilometara u sekundi.Nekoliko minuta kasnije, pojavio se i „sporiji talas“ — oblak hladnijeg gasa, temperature oko 10.000 stepeni, koji se kretao sporije 70-ak kilometara u sekundi. Dva talasa plazme, jedan užaren i brz, drugi hladniji i sporiji, bili su delovi iste erupcije koronalne mase — kao dva otkucaja istog zvezdanog srca.Iskra života u zvezdanim olujamaOno što je ovaj događaj učinilo posebnim jeste količina energije koju je zvezda oslobodila. Taj vreli deo erupcije bio je pravi energetski džin. Prema rečima istraživača, ako bi se ovakve erupcije dešavale redovno, one bi imale snažan uticaj na atmosferu svake obližnje planete. Mogle bi da pokrenu hemijske reakcije koje stvaraju gasove staklene bašte, zagrevajući planetu i omogućavajući opstanak tečne vode. Istovremeno, ovi bleskovi bi razbijali postojeće molekule i omogućavali im da se ponovo spajaju u složena organska jedinjenja — potencijalne gradivne blokove života.Drugim rečima, ono što danas vidimo kao razornu solarnu oluju možda je nekada bilo iskra života.Iako za sada nije pronađena nijedna planeta koja kruži oko EK Drakonis, zvezda ima verovatno pratećeg crvenog patuljka. A ako tamo postoji neki svet, ove kosmičke eksplozije mogle bi da oblikuju njegovu atmosferu — baš kao što su, možda, nekada oblikovale našu.Ovo zapažanje pruža redak uvid u to kako zvezde mogu uticati na nastanak života u svemiru. Upravo tako je, pre 4,5 milijardi godina, naše Sunce možda „zapalilo“ prve varnice koje su vodile ka životu na Zemlji.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
4
prethodni članak