Crkva može biti drugačija: Kako jedna protestantska parohija u Strazburu spaja veru, inkluziju i pop kulturu

Na obali reke Il, u samom centru Strazbura, na ulazu u gotičku crkvu Svetog Vilijama vijori se zastava duginih boja. Na prvi pogled to izgleda kao neuobičajena slika – LGBT zastava iznad vrata jednog hrišćanskog hrama.Međutim, za protestantsku parohiju Sen Gijom (Saint-Guillaume) to je samo još jedan korak u dugogodišnjem pokušaju da pokaže da crkva može biti otvorena za sve.Zastava je postavljena 10. septembra 2024. godine odlukom prezviterskog saveta – tela koje upravlja parohijom – a inicijativu je snažno podržao pastor Danijel Boesenbaher. Ideja je bila jednostavna – poslati poruku da su svi vernici dobrodošli, uključujući i LGBT osobe koje su kroz istoriju često bile isključivane ili stigmatizovane u verskim zajednicama, piše Pero Jovović.„Sve osobe su dobrodošle“, poručio je pastor, objašnjavajući da simbolika zastave ima i teološko značenje. U Bibliji se, naime, duga pojavljuje kao znak saveza između Boga i ljudi nakon potopa – simbol pomirenja i obećanja da se čovečanstvo neće ponovo uništiti.Foto: Pero JovovićSen Gijom nije preko noći postala „inkluzivna crkva“. Još 2013. godine u okviru parohije pokrenuta je inicijativa „Antenne inclusive“, mesto susreta i razgovora o homoseksualnosti i veri, koje svakog meseca okuplja desetine ljudi.Parohija učestvuje i u lokalnoj Paradi ponosa, organizuje posebna inkluzivna bogosluženja, a tokom godina je priređivala i različite kulturne događaje koji spajaju religiju, umetnost i savremenu kulturu.Takav pristup nije prošao bez otpora. Pastor Boesenbaher je ranije primao i pretnje smrću zbog performansa održanih u crkvi, uključujući i umetničke programe koji su spajali religijske motive sa savremenim scenskim izrazom.U januaru ove godine crkva je ponovo dospela u fokus javnosti kada je vandalizovana fotografija sa izložbe „Ils s’aiment“, posvećene istoriji homoseksualne ljubavi. Na jednoj od fotografija neko je ispisao biblijski stih iz Levitskog zakonika, što je parohija osudila kao čin homofobije i prijavila policiji.Sen Gijom je poznata i po bogatom kulturnom programu. Zbog izuzetne akustike, crkva decenijama služi i kao koncertni prostor, naročito za izvođenje dela Johana Sebastijana Baha.Poslednjih godina program je dodatno proširen. Jednom mesečno održavaju se takozvani „candlelight“ koncerti. Crkveni prostor obasjan je stotinama sveća, dok muzičari na violini, klaviru, harfi ili violončelu izvode obrade popularnih pesama.Tematske večeri posvećene su različitim izvođačima – od grupe ABBA do Lejdi Gage, Madone ili benda Imagine Dragons. Popularni hitovi u tim prilikama dobijaju aranžmane klasične muzike i izvode se u gotovo sakralnoj atmosferi. Prodaja ulaznica za ove koncerte jedan je od načina finansiranja parohije i obnove zgrade.Foto: Pero JovovićGotička crkva na granici kulturaCrkva Svetog Vilijama (fr. Église Saint-Guillaume, nem. Wilhelmskirche) potiče još iz 1301. godine i predstavlja jedan od karakterističnih gotičkih objekata Strazbura.Nalazi se na četvrti Quai des Bateliers, nedaleko od istorijskog centra grada.Danas pripada Luteranskoj protestantskoj crkvi Augsburške konfesije Alzasa i Lorene, posebnoj protestantskoj strukturi koja postoji u ovom regionu zbog složene istorije francusko-nemačkih granica.Spolja je relativno skromna, sa blago nakošenim zvonikom i jednostavnom fasadom, ali unutrašnjost otkriva raskošnu kombinaciju gotičkog i baroknog stila.Primer strazburške parohije nije usamljen u Evropi. Mnoge protestantske crkve poslednjih decenija traže nove načine da ostanu relevantne u društvu koje se ubrzano sekularizuje.U Bazelu, svega stotinak kilometara dalje, jedna crkva otišla je još dalje. U zgradi nekadašnje crkve Sv. Pavla danas se nalazi kulturni centar „Kulturkirche Paulus“, prostor za koncerte, događaje i umetničke programe.Foto: Pero JovovićJoš neobičniji primer je crkva Elisabethenkirche u centru grada. Danju je otvorena kao duhovni i društveni prostor sa kafićem, dok se povremeno pretvara u – disko.Tokom pojedinih događaja u crkvi se organizuju plesne večeri sa DJ-evima, javnim gledanjem Evrovizije i žurkama pod disko kuglom, dok se ispred crkve postavljaju barovi i štandovi sa hranom.Takvi primeri pokazuju da evropske crkve sve češće pokušavaju da spoje religiju, kulturu i društveni život.Upravo to pokušava i parohija Sen Gijom u Strazburu – da pokaže da crkva može biti mesto razgovora, kulture i zajedništva – a ne samo strogo religijski prostor.Zastava duginih boja iznad ulaza zato je, za njihove vernike, manje politička poruka, a više simbol jedne ideje – da vera i različitost ne moraju da stoje jedna nasuprot drugoj.Za neke je to provokacija. Za druge – znak da se i crkva menja zajedno sa društvom.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.