Svi znaju muzej Madam Tiso, a priča o njenom životu je bizarnija od horor filma: Pre javnih ličnosti, pravila je maske mrtvih vladara

Redovi pred muzejima voska danas se protežu od Londona do Tokija, ali priča o najpoznatijim figurama od voska na svetu počinje daleko od glamura i savremenog spektakla, a umesto zvezda, ovekovečeni su i mrtvi vladari i kriminalci.Sve počinje u Strazburu, u 18. veku, u gradu u kojem se istorija često rađala na ivici politike, revolucije i zanata. Upravo ovde je 1761. godine rođena Marija Grošolc, žena koju će svet kasnije upoznati pod imenom Madam Tiso, piše Pero Jovović.Otac joj je poginuo pre njenog rođenja, a majka je ubrzo pronašla posao kao domaćica kod Filipa Kurtijusa, lekara i vajara amatera koji se bavio izradom voštanih anatomskih modela.Kurtijus je ubrzo prepoznao Marijin talenat i počeo da je podučava izradi figura od voska – veštini koja je u to vreme imala i naučnu i obrazovnu svrhu. Vosak se koristio za prikaz ljudskog tela, bolesti i anatomije, mnogo pre nego što je postao sredstvo zabave.Foto: Shutterstock/Anton_IvanovPorodica se kasnije preselila u Pariz. Zahvaljujući Kurtijusovom ugledu, Marija Grošolc je kao veoma mlada počela da izrađuje portrete poznatih ličnosti. Među njenim ranim radovima bile su figure Voltera i Žan-Žaka Rusoa.Njena veština joj je otvorila vrata Versaја: Nekoliko godina je provela kao umetnica na dvoru, gde je podučavala članove kraljevske porodice. Međutim, Francuska revolucija sve je preokrenula.Foto: Shutterstock/Sergii FigurnyiTokom revolucionarnog perioda Marija je bila primorana da izrađuje posmrtne maske pogubljenih aristokrata, uključujući Lujа Šesnaestog i Mariju Antoanetu. Te maske nisu bile umetnički hir, već politički simboli, izlagane su kao dokaz pada starog režima.Zbog veza sa dvorom, Marija je i sama bila uhapšena i čekala je pogubljenje. Spašena je zahvaljujući Kurtijusovim revolucionarnim kontaktima.Posle smrti Filipa Kurtijusa, Marija nasleđuje njegovu kolekciju voštanih figura. Početkom 19. veka seli se u Veliku Britaniju, gde putuje sa izložbom po manjim gradovima i sajmovima.Tek 1835. godine, već u poznim godinama, otvara stalnu izložbu u Londonu, u ulici Bejker strit. To je bio početak muzeja koji će kasnije postati svetski brend – Muzej Madam Tiso.Foto: Shutterstock/PhotoFiresMadam Tiso umrla je 1850. godine, ali je njeno ime nastavilo da živi kroz instituciju koja i danas oblikuje način na koji popularna kultura „pamti“ poznate ličnosti.Muzej koji danas privlači milione turista širom sveta od samog početka uključivao je i deo posvećen kriminalcima i pogubljenjima, kasnije poznat kao „Komora strave“.Neke od najstarijih figura u kolekciji i danas sadrže vosak iz 18. veka. U različitim muzejima posetioci mogu videti veoma realistične voštane figure pop pevača i holivudskih glumaca među kojima su i Ozi Ozborn, Paris Hilton, Džordž Kluni, Džulija Roberts, Madona, Vudi Alen, Vilijam Šekspir, Bijonse, Lejdi Gaga, Majkl Džordan, Elvis Presli, Elton Džon, Dajana Ros i mnogi drugi.Danas u Strazburu ne postoji poseban muzej posvećen Madam Tiso, ali ovaj lanac muzeja postoji širom sveta, na gotovo svakom kontinentu. U Londonu, Beču, Pragu, Istanbulu, Berlinu, Pekingu, Šangaju, Vuhanu, Nju Delhiju, Tokiju, Singapuru, Bankoku, Las Vegasu, Nešvilu, Njujorku, San Francisku, Vašingtonu i Sidneju.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.