Artritis predstavlja jedno od najrasprostranjenijih hroničnih oboljenja, a žene su njime pogođene češće nego muškarci. Prema podacima Fondacije za artritis, ovaj termin obuhvata više od stotinu različitih oblika artritisa i srodnih bolesti.Iako se artritis često povezuje sa starenjem, može uticati na ljude svih uzrasta. I više od jedne trećine ljudi koji žive sa ovim stanjem kaže da ono ometa njihovu sposobnost da rade i uživaju u životu. Uprkos njegovoj rasprostranjenosti, mnoge zablude o artritisu i dalje postoje, što dovodi do zabune oko njegovih uzroka, lečenja i strategija upravljanja. Evo šta treba da znate, piše Miss7.Mit 1: Artritis pogađa samo starije osobe„Iako artritis može izgledati češći kod starije populacije, on svakako nije ograničen na određenu starosnu grupu i može uticati na ljude bilo koje dobi“, objasnila je dijetetičarka Sara Šlihter za Eating Well. Iako je tačno da je osteoartritis češći kod starijih osoba zbog habanja zglobova, artritis ne prepoznaje godine. Stanja poput reumatoidnog artritisa, juvenilnog idiopatskog artritisa i psorijatičnog artritisa mogu se razviti kod mlađih odraslih, pa čak i dece. Istina je da genetika, infekcije, povrede i životne navike mogu povećati rizik od razvoja bolesti, bez obzira na godine.Mit 2: Pucketanje zglobova uzrokuje artritisVerovatno ste upozoreni da pucketanje zglobova može dovesti do artritisa. Međutim, ovaj sveprisutni mit verovatno potiče od zvuka pucanja, koji neki mogu protumačiti kao štetan za zglobove. Iako nema opsežnih istraživanja na ovu temu, nekoliko studija nije pokazalo vezu između pucanja zglobova i razvoja artritisa. Umesto toga, veruje se da zvuk dolazi od oslobađanja mehurića gasa u sinovijalnoj tečnosti koja amortizuje zglobove, a ne od kostiju koje se taru jedna o drugu. Iako pucketanje zglobova može biti dosadno za one oko vas, nije štetno za vaše zglobove i neće dovesti do artritisa.Mit 3: Vežbanje pogoršava artritisZa one koji žive sa artritisom, strah od pogoršanja bola ili oštećenja zglobova često znači da će biti manje fizički aktivni. Međutim, sedentarni način života zapravo može vremenom pogoršati simptome artritisa. „Fizička aktivnost, kretanje, svakako do maksimuma bola ili snage, može pružiti bolju pokretljivost i psihološki efekat tako da oboleli ne gubi moral (ne klone duhom), već se bori dalje i ne popušta pred bolešću, koja je nažalost i dalje najčešća pojava. Pri tome, nikada ne treba zanemariti propisanu terapiju lekovima“, rekao je za missZDRAVA Nenad Horvat, predsednik Udruženja Remisija.Istraživanja pokazuju da vežbanje može biti korisno jer jača mišiće oko zglobova, poboljšava fleksibilnost i smanjuje upalu. Takođe može sprečiti razgradnju hrskavice i smanjiti bol i ukočenost u zglobovima. Vežbe niskog intenziteta poput hodanja, vožnje bicikla ili korišćenja eliptičnog trenažera mogu biti korisne. Međutim, ako imate artritis, razgovarajte sa svojim lekarom ili fizioterapeutom pre nego što započnete bilo koji program vežbanja. Oni vam mogu pomoći da odredite najbolju vrstu fizičke aktivnosti za vaše jedinstvene potrebe.Mit 4: Sve vrste artritisa su isteArtritis se često tretira kao jedno stanje. Međutim, to je opšti termin za niz poremećaja koji pogađaju zglobove. Dva najčešća tipa – osteoartritis i reumatoidni artritis – imaju različite uzroke i mogućnosti lečenja. Osteoartritis je najčešći tip artritisa, koji karakteriše progresivno razgradnja zglobnog tkiva tokom vremena. Iako tačan uzrok nije poznat, može oštetiti hrskavicu, tetive, ligamente, kosti i još mnogo toga. Nasuprot tome, reumatoidni artritis je autoimuni poremećaj kod kojeg imuni sistem pogrešno napada zglobove. To može izazvati upalu i oštećenje zglobova, što može dovesti do bola, ukočenosti i otoka. Ako imate bolove u zglobovima, obratite se svom lekaru radi pravilne dijagnoze. Razumevanje uzroka i lečenja vašeg specifičnog tipa artritisa je ključno za bolje upravljanje vašim artritisom.Mit 5: Ne možete ništa učiniti povodom artritisaIako je artritis hronično stanje koje se ne može izlečiti, postoje mnoge strategije koje vam mogu pomoći da upravljate simptomima i poboljšate kvalitet života, uključujući promene u ishrani. „Ishrana može uticati na simptome artritisa, a fokusiranje na antiinflamatornu hranu poput morskih plodova, voća i povrća, pa čak i određenih suplemenata, može pomoći u ublažavanju simptoma“, dodao je Šlihter. Iako ne postoji jedinstvena dijeta namenjena ublažavanju simptoma artritisa, mediteranska ishrana može biti najbolja. To je zato što je puna antiinflamatorne hrane poput masne ribe, voća, povrća, orašastih plodova i semenki. Istraživanja sugerišu da može biti posebno korisna za reumatoidni artritis.Strategije za upravljanje artritisomAko živite sa artritisom, evo nekoliko strategija zasnovanih na dokazima koje mogu pomoći u smanjenju bola:Uključite vežbe niskog intenziteta poput plivanja, vožnje bicikla ili hodanja u svoju svakodnevnu rutinu kako biste poboljšali zdravlje i pokretljivost zglobova.Jedite antiinflamatornu ishranu koja uključuje namirnice poput voća, povrća, orašastih plodova, semenki, integralnih žitarica, mahunarki i masne ribe.Prekomerna težina vrši pritisak na vaše zglobove, što ih vremenom može istrošiti. Kontrolisanje telesne težine može pomoći u ublažavanju ovog pritiska i bola koji dolazi sa njim.Život sa hroničnim zdravstvenim stanjem poput artritisa može biti stresan. Veza je toliko jaka da su studije otkrile da ljudi sa reumatoidnim artritisom često doživljavaju povećane simptome kada su pod stresom. Uključivanje naučno potkrepljenih tehnika upravljanja stresom poput pažnje, meditacije i terapije može pomoći u smirivanju vašeg uma, a možda i vaših simptoma.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
7