Ove tri neočekivane navike oštećuju mozak i povećavaju rizik od Alchajmerove bolesti, upozorava doktor

Naše svakodnevne rutine mogu imati veliki uticaj na zdravlje mozga, iako toga često nismo ni svesni. Pojedine navike na prvi pogled deluju bezopasno, ali zapravo mogu povećati verovatnoću pojave bolesti kao što su demencija ili Alchajmerova bolest.Navike koje mogu dovesti do pojave Alchajmerove bolestiDr Klint Stil, koji vodi praksu „Brain Based Health Solutions“, govorio je o tome na TikToku i istakao tri uobičajene navike koje, kako kaže, „oštećuju mozak“ i „povećavaju rizik od demencije i Alchajmerove bolesti“. Evo navika na koje posebno upozorava. @drclintsteele 3 Things That Are Damaging Your Brain and You Most Likely Dont Even Realize It #dementia #alzheimer #dementiaawareness #alzheimersawareness #foryoupage #fyp #alzheimers ♬ original sound – Dr. Clint SteeleNedostatak pijenja vodeNedostatak hidratacije može izazvati umor, razdražljivost i žeđ, ali i naštetiti zdravlju mozga i dovesti do „kognitivnog pada“. „Trebalo bi da pijete najmanje 1,8 litara vode svakog dana“, kaže dr Stil. Količina zavisi od telesne težine, klime u kojoj živimo i fizičke aktivnosti. Ako imamo poteškoća sa unošenjem dovoljno vode, možemo je obogatiti kriškama limuna ili drugog voća. Na ovaj način možemo lakše održati naviku redovnog pijenja vode i dodati još neke vitamine, prenosi Index.hr.Previše negativnih misli i neupravljanje stresomIako može biti teško izbeći negativne misli, njihovo prisustvo može opteretiti vaš mozak. „Bilo da je u pitanju strah, briga, krivica ili stid, sve te stvari stvaraju stres u mozgu“, kaže dr Stil.Dodaje da takav stres može dovesti do neurodegenerativnih bolesti poput Alchajmerove bolesti, demencije ili Parkinsonove bolesti. Zato je važno biti svestan svojih misli i pokušati da ih prepoznate na vreme. Tehnike poput meditacije ili razgovora sa terapeutom mogu pomoći u smanjenju njihove snage.Nepravilno disanjePlitko disanje ramenima i gornjim delom tela, objašnjava dr Stil, šalje signal vašem mozgu da je u „režimu preživljavanja“, što uzrokuje da moždana kora „isključi“ svoje funkcije i počne da degeneriše.„Kada dišete dijafragmom, na primer, četiri sekunde udišu i šest sekundi izdišu, aktivirate moždanu koru i pomažete joj da se regeneriše“, kaže doktor. Redovne vežbe disanja mogu doprineti boljoj koncentraciji i osećaju smirenosti. Čak i nekoliko minuta svesnog disanja dnevno može imati dugoročne koristi za zdravlje mozga.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.