Insulinska rezistencija se razvija postepeno i često dugo ostaje neprimećena. Kada nastane insulinska rezistencija telo prestaje da pravilno reaguje na insulin, hormon koji omogućava ćelijama da preuzmu glukozu iz krvi i pretvore je u energiju. Kada ćelije izgube osetljivost usled insulinske rezistencije, pankreas počinje da proizvodi sve više insulina kako bi održao stabilan nivo šećera u krvi.Stanje insulinske rezistencije obično nastaje tiho, ali vremenom remeti ravnotežu u metabolizmu i povećava rizik od gojaznosti, upalnih procesa i dijabetesa tipa 2. Razumevanje mehanizama insulinske rezistencije je važno jer omogućava da se reaguje pre nego što dođe do trajnih promena u organizmu. Detaljnija objašnjenja o suplementima koji podržavaju insulinsku osetljivost i njihovim naučnim osnovama dostupna su na My BioHack Lab.Da bi se razumelo kako dolazi do poremećaja insulinske rezistencije, potrebno je najpre objasniti šta insulinska rezistencija zapravo znači i po čemu se razlikuje od dijabetesa.Šta je insulinska rezistencija i kako se razlikuje od dijabetesa?Insulinska rezistencija (stanje pred dijabetes) je stanje u kojem ćelije mišića, masnog tkiva i jetre ne reaguju pravilno na insulin. Glukoza (šećer u krvi) zato ostaje u krvi, a pankreas luči još više insulina kako bi je spustio. Tako nastaje začarani krug visokog šećera i insulina.Kod dijabetesa tipa 2, pankreas više ne može da proizvodi dovoljno insulina da nadoknadi tu rezistenciju. Dakle, insulinska rezistencija prethodi dijabetesu i označava fazu u kojoj je promenom načina života moguće preokrenuti proces.Koji faktori pokreću razvoj insulinske rezistencije?Najčešći faktor insulinske rezistencije je dugotrajno prejedanje, naročito hranom bogatom prostim šećerima i rafinisanim ugljenim hidratima. Kada telo stalno prima više glukoze nego što može da iskoristi, ćelije postaju zasićene i prestaju da reaguju na insulin.Gojaznost, posebno gojaznost gde je masno tkivo oko stomaka, dodatno pogoršava stanje jer proizvodi upalne molekule koji ometaju funkciju insulina. Kada je u pitanju insulinska rezistencija (stanje pred dijabetes) na njen razvoj utiču i stres, poremećen san, fizička neaktivnost i hormonski disbalans.Ko je u riziku od nastanka insulinske rezistencije?Faktori rizika od nastanka insulinske rezistencije pokazuju koliko je način života povezan sa hormonskom stabilnošću i sposobnošću tela da reguliše glukozu.Rizik kada je u pitanju insulinska rezistencija (stanje pred dijabetes) je viši kod osoba koje:• Imaju članove porodice sa dijabetesom tipa 2,• Imaju povećan obim struka (preko 88 cm kod žena i 102 cm kod muškaraca),• Pate od povišenog pritiska ili triglicerida,• Imaju sindrom policističnih jajnika,• Retko vežbaju,• Hronično spavaju manje od šest sati dnevno,• Unose previše industrijske hrane i alkohola.Insulinska rezistencija ima povećan rizik nastanka smanjenjem mišićne mase kod muškaraca, a kod žena hormonalnim promenama tokom menopauze.11 skrivenih znakova otpornosti na insulin koje ne smete zanemaritiInsulinska rezistencija (stanje pred dijabetes) i njeni simptomi nisu uvek izraženi. U početku simptomi se prikrivaju kao svakodnevni umor ili promene raspoloženja. Ipak, određeni simptomi i obrasci ukazuju da telo gubi kontrolu nad metabolizmom šećera i daje do znanja da je insulinska rezistencija krivac.1. Neprekidna potreba za hranom i šećerom: Simptomi kada insulin ne deluje pravilno, glukoza ne ulazi u ćelije i mozak dobija signal da mu je potrebno više hrane. To izaziva stalnu glad, naročito za pecivima i šećerima.2. Iznenadna pojačana žeđ: Simptomi kada povišen nivo šećera u krvi izaziva osećaj suvoće u ustima i potrebu za čestim unosom tečnosti.3. Češća potreba za toaletom: Simptomi kada bubrezi pokušavaju da izbace višak glukoze kroz urin, pa dolazi do učestalog mokrenja, posebno noću.4. Brzo nakupljanje kilograma i neuspešni pokušaji mršavljenja: Visok insulin sprečava sagorevanje masti jer “zaključava“ energiju u ćelijama. Telo tada teško prelazi u stanje potrošnje.5. Akumulacija masnih naslaga i promena telesne građe: Nakupljanje telesne masti u predelu stomaka su simptomi koji ukazuju na povišene nivoe insulina i kortizola, koji zajedno podstiču taloženje visceralne masti. Ova masnoća u unutrašnjem predelu ima jaču vezu sa metaboličkim poremećajima od potkožnog masnog tkiva jer direktno utiče na rad jetre i hormonsku ravnotežu.6. Neizdrživa pospanost nakon jela: Nakon jela, glukoza naglo raste i zatim brzo pada, što stvara osećaj težine i umora.7. Perzistentni nedostatak vitalnosti i hronična iscrpljenost: Ćelije ne dobijaju dovoljno goriva jer ne reaguju na insulin. To dovodi do konstantnog osećaja iscrpljenosti.8. Poremećaji u menstrualnom ciklusu: Kod žena, povišen insulin utiče na jajnike i izaziva hormonalni disbalans, često povezan sa sindromom policističpnih jajnika.9. Mentalna magla i problemi sa fokusom: Fluktuacije glukoze u krvi remete rad mozga, čiji su simptomi rasejanost, bezvoljnost ili blagu razdražljivost.10. Nekontrolisano povišen krvni pritisak: Insulin utiče na zadržavanje natrijuma u organizmu i time povećava krvni pritisak.11. Kritični obim struka – alarm za visceralne masti: Povećan obim struka ukazuje na nakupljanje visceralnih masti oko organa, što je jedan od najsigurnijih pokazatelja insulinske rezistencije.Koje su dugoročne opasnosti ukoliko se ne leči insulinska rezistencija?Nelečena insulinska rezistencija postepeno narušava funkciju gotovo svih organa i može izazvati razne bolesti. Povišen insulin i glukoza ubrzavaju oksidativni stres, upalne procese i starenje ćelija, što dugoročno povećava rizik od hroničnih bolesti.• Izraziti poremećaji u nivou šećera u krvi: stalne oscilacije šećera u krvi iscrpljuju pankreas i dovode do trajnog oštećenja beta ćelija.• Predijabetes i dijabetes tipa 2: najčešća posledica dugotrajne rezistencije na insulin.• Uticaj na kardiovaskularno zdravlje: višak insulina oštećuje krvne sudove, povećava krvni pritisak i rizik od infarkta ili šloga što negativno utiče na celokupno zdravlje.• Alchajmerova bolest: sve češće se opisuje kao „dijabetes tipa 3“, jer hronično povišen insulin remeti funkciju moždanih ćelija.• Bubrežna oboljenja: povećana glukoza oštećuje sitne krvne sudove u bubrezima, smanjujući njihovu sposobnost filtriranja.• Problemi sa vidom: produžena hiperglikemija utiče na mrežnjaču i može dovesti do dijabetične retinopatije.• Karcinom: povišen insulin stimuliše rast ćelija i može doprineti razvoju tumora, naročito dojke, jetre i debelog creva.• Povezanost sa sindromom policističnih jajnika (PCOS): kod žena, insulin utiče na nivo androgena i može pogoršati simptome ovog sindroma.Koje su strategije lečenja i preuzimanje kontrole nad insulinom?Lečenje insulinske rezistencije zahteva dosledan pristup koji utiče na ishranu, kretanje i metaboličku podršku. Cilj kada je u pitanju lečenje je da se smanji opterećenje insulinskog sistema i obnovi sposobnost ćelija da pravilno koriste glukozu.Regulacija ishrane (metabolička dijeta)Ishrana sa niskim udelom prostih šećera i rafinisanih ugljenih hidrata smanjuje potrebu za insulinskim „šokovima“. Kada je u pitanju ishrana, fokus je na povrću, proteinima, zdravim mastima i vlaknima, dok se unos hrane raspoređuje u stabilne obroke bez preskakanja.Ovakav obrazac omogućava pankreasu da radi u prirodnom ritmu i postepeno obnavlja osetljivost ćelija čime se sprečava insulinska rezistencija.Moć redovne fizičke aktivnostiFizička aktivnost pomaže telu da koristi glukozu bez potrebe za dodatnim lučenjem insulina, čime se direktno smanjuje nivo šećera u krvi. Mišići tokom pokreta troše glukozu kao gorivo i time obnavljaju osetljivost ćelija na insulin. Redovno vežbanje povećava broj GLUT4 transportera koji omogućavaju unos glukoze u mišiće i time dugoročno smanjuju insulinsku rezistenciju.Najveći efekat daju kombinacije aerobnih i anaerobnih aktivnosti: brzi hod, plivanje, vožnja bicikla i vežbe snage. Dovoljno je 30 minuta aktivnosti dnevno, pet puta nedeljno. Kontinuitet je važniji od intenziteta jer i umeren ritam održava stabilan nivo glukoze i pomaže telu da prirodno povrati hormonsku ravnotežu.Uloga pametne suplementacije u podršci metabolizmuSuplementacija ima cilj da podrži energetske procese i funkciju mitohondrija, čime se posredno utiče na bolju insulinsku osetljivost.Magnezijum, vitamin D, hrom i berberin pomažu u regulaciji glukoze, dok NAD+ prekursori imaju dublje dejstvo na ćelijsku energiju.Posebno se izdvaja NMN suplement koji direktno smanjuje insulinsku rezistenciju. NMN (nikotinamid mononukleotid) povećava nivo NAD+ u ćelijama, što poboljšava mitohondrijsku funkciju, energetski metabolizam i sposobnost ćelija da pravilno reaguju na insulin.ZaključakInsulinska rezistencija je reverzibilno stanje. Prepoznavanje simptoma poput stalne gladi, pospanosti posle jela i nakupljanja masti na stomaku omogućava pravovremenu reakciju da se spreči insulinska rezistencija. Promene u ishrani, kretanje i suplementacija vraćaju metaboličku ravnotežu i smanjuju rizik od dijabetesa.Balans šećera u krvi ne zavisi od jednog faktora, već od celokupnog načina života. Kada se telo podrži kvalitetnom hranom, redovnim snom, fizičkom aktivnošću i odgovarajućim suplementima, funkcija insulina se prirodno obnavlja, a energija i koncentracija se vraćaju čime se sprečava insulinska rezistencija.Kada je u pitanju insulinska rezistencija, suština je u postepenom uspostavljanju ravnoteže. Ne u kratkoročnim dijetama, već u trajnom resetovanju načina ishrane i odnosa prema energiji koju telo koristi.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
0