Nedovoljno ili predugo spavanje, kao i hrkanje, dnevna pospanost i nesanica, mogu biti povezani sa većim rizikom od glaukoma – hronične i progresivne bolesti vidnog živca koja može dovesti do oštećenja vidnog polja i gubitka vida.Uz druge faktore rizika, loš san može dovesti do ove bolesti – često nazivane „tihim kradljivcem vida” – koja pogađa milione ljudi i može rezultirati slepilom, pokazuje britanska studija sprovedena tokom čitave decenije, piše Miss7.Istraživači su takođe naveli uverljiva biološka objašnjenja za vezu između poremećaja spavanja i glaukoma, prenosi The Guardian. Intraokularni pritisak – ključni faktor u razvoju glaukoma – raste kada osoba legne, a hormoni spavanja ne funkcionišu pravilno, kao što je slučaj kod nesanice.Apneja može povećati rizikNelečena opstruktivna apneja u snu predstavlja posebnu opasnost. Ona dovodi do ozbiljnih zdravstvenih problema kao što su visok krvni pritisak, srčani i moždani udar, kao i gubitak vida uzrokovan glaukomom.Apneja je stanje u kojem se mišići disajnih puteva opuštaju tokom spavanja, onemogućavajući normalno disanje. Disanje može prestati i do dva minuta. Simptomi uključuju glasno hrkanje, gušenje ili dahtanje tokom sna, dnevnu pospanost i buđenje sa glavoboljom.Glaukom je bolest koja pogađa vidni živac, a simptomi su u početku neprimetni. Kako oštećenje vidnog živca napreduje, vid se postepeno gubi i ne može se povratiti.Studije pokazuju da su osobe koje pate od apneje u snu sklonije razvoju glaukoma od onih koje nemaju taj problem sa spavanjem. Naučnici sada smatraju da neki oblici glaukoma mogu nastati usled nedostatka kiseonika u krvi, što je posledica nepravilnog disanja tokom apneje.Loš san povezan je sa 13 odsto većim rizikomStoga su se istraživači fokusirali na dugoročne posledice lošeg sna. Sproveli su prvu veliku kohortnu studiju na svetu kako bi sveobuhvatno ispitali kako obrasci spavanja utiču na razvoj glaukoma. Studija je obuhvatila više od 400.000 ljudi u Ujedinjenom Kraljevstvu.Rezultati, objavljeni u časopisu BMJ Open, ukazuju na to da se osobe sa nezdravim navikama spavanja suočavaju sa povećanim rizikom od razvoja glaukoma – oboljenja koje može dovesti do gubitka vida ukoliko se blagovremeno ne dijagnostikuje i ne leči. Istraživači su utvrdili da hrkanje i pospanost tokom dana nose 11 odsto veći rizik od glaukoma. Istovremeno, nesanica, kao i preterano dugo ili prekratko spavanje, povezani su sa 13 odsto većim rizikom.Ovi nalazi ukazuju na potrebu da osobe sa visokim rizikom od glaukoma regulišu svoje navike spavanja, kao i da oni koji imaju hronične probleme sa spavanjem obavljaju redovne oftalmološke preglede.Kako se leči apneja u snu?Pokušaji lečenja mogu uključivati mere poput promene ishrane ili hirurških zahvata na disajnim putevima; međutim, vrlo je verovatno da će dugoročno ili doživotno rešenje podrazumevati spavanje sa maskom povezanom na električni uređaj.Ovi uređaji održavaju povišen pritisak vazduha u disajnim putevima tokom spavanja, čime pomažu pacijentu – ili ga, tačnije, primoravaju – da diše. Ovi uređaji su poznati kao CPAP, što je skraćenica za „kontinuirani pozitivni pritisak u disajnim putevima” (eng. Continuous Positive Airway Pressure).Oštećenje vidnog živca je nepovrativoPovišen očni pritisak sam po sebi naziva se očna hipertenzija; iako to nije sam glaukom, on predstavlja glavni faktor rizika za razvoj tog oboljenja. Glaukom karakteriše oštećenje vidnog živca. To je hronična bolest koja zahteva doživotno lečenje, pri čemu se terapijska intervencija svodi na kontrolisanje očnog pritiska.Problem je u tome što oštećenje nastaje postepeno, na periferiji vidnog polja, pa osoba toga nije svesna jer centralni vid na oba oka ostaje očuvan. Do trenutka kada osoba primeti oštećenje vida, glaukom je možda već u fazi razvoja. Ako se ne leči, ovo stanje može dovesti do slepila. Najveći problem je što je oštećenje nepovrativo – odnosno, gubitak vidnog polja i oštećenje vidnog živca ne mogu se vratiti u prvobitno stanje.Cilj je zaustaviti dalje pogoršanje stanja nakon što se bolest dijagnostikuje. Zbog toga je važno pratiti očni pritisak nakon četrdesete godine života – posebno kod osoba koje pate od apneje u snu ili drugih problema sa spavanjem.Šta još povećava rizik od glaukoma?Pored loših navika spavanja i apneje, faktori rizika uključuju visoku miopiju (kratkovidost) i porodičnu istoriju ove bolesti. Očni pritisak se može sniziti terapijski, primenom lekova, laserskih procedura ili hirurškim zahvatom. Lečenje obično počinje upotrebom kapi za oči, ali ako pacijent ne reaguje na tu terapiju, pristupa se hirurškoj intervenciji. U svakom slučaju, redovni oftalmološki pregledi su od ključnog značaja; oni obuhvataju merenje očnog pritiska, ispitivanje vidnog polja i pregled vidnog živca kako bi se utvrdilo da li bolest napreduje ili je došlo do stabilizacije stanja.Glaukom je vodeći uzrok nepovratnog gubitka vida, zbog čega je više od pet miliona ljudi širom sveta slepo, dok 78 miliona pati od ovog oboljenja. Broj slučajeva je u porastu, a projekcije ukazuju na to da će do 2040. godine 111 miliona ljudi biti pogođeno ovom bolešću. U razvijenim zemljama glaukom ostaje nedijagnostikovan i nelečen u više od 50 odsto slučajeva, dok se u zemljama u razvoju taj procenat penje i do 90 odsto.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
