Jezero Bakalar: Tirkizni dragulj poluostrva Jukatan koji čuva najstariji oblik života na Zemlji

Jezero Bakalar, smešteno na jugoistoku poluostrva Jukatan, jedno je od najspektakularnijih prirodnih čuda Meksika. Nalazi se u saveznoj državi Kintana Ro, u blizini granice sa Belizeom, i poznato je po svom nadimku – jezero sedam nijansi plave. Njegove boje, koje se protežu od svetlotirkizne do tamnogkobalta, stapaju se u zadivljujuću prirodnu slagalicu.Iako naziv „Bakalar“ može podsetiti na poznatu ribu s naših trpeza, u ovom slučaju vodi poreklo iz jezika Maja i označava mesto okruženo trskom. Ovo slatkovodno jezero i obližnja laguna nalaze se jugoistočno od grada Bakalar i predstavljaju pravi dragulj prirode na raskršću Meksičkog zaliva i Karipskog mora.Najveća laguna na Jukatanu pojavljuje se gotovo iznenada usred divljeg i obraslog pejzaža. Dugačka više od 60 km, sa svetlucavim belim peščanim dnom, nudi mogućnosti za kampovanje, plivanje, vožnju kajakom ili jednostavno opuštanje uz paletu boja koje prelaze iz plave u zelenu i blještavobelu. Ova scena više liči na fotošop nego na stvarni život, ali i lepota donosi probleme jer privlači turiste koji štete Bakalaru, piše Punkufer.hr.Najstariji oblici života na ZemljiLaguna je dom drevne populacije stromatolita, živih fosila starih oko 3,5 milijardi godina koji sadrže neke od najstarijih tragova života na Zemlji – starije od ljudi, dinosaurusa, pa čak i biljaka. Ovi drevni oblici života podsećaju na karfiol: veliki, meki, braonkasti oblici koji rastu sa krečnjačkog dna lagune. Izgledaju kao stene, ali su zapravo živa bića. Stromatoliti postoje na samo nekoliko lokacija u svetu (uključujući hrvatsko ostrvo Pag) – a stanovništvo Bakalara čuva istoriju zamrznutu u vremenu, uključujući podatke o temperaturi i hemijskom sastavu vode od pre miliona godina.Osim toga, služe kao vodeno drveće jer izvlače ugljen-dioksid iz vazduha i odlažu ga na dno jezera. Ekolozi upozoravaju da su stromatoliti jezera Bakalar u velikoj opasnosti iz više razloga. Jezero napaja podzemna reka duga 450 km, deo najvećeg sistema vodenih pećina na svetu, a karbonatne stene u ovom sistemu omogućavaju rast stromatolitima. Kraški pejzaž, u kome se podzemne vode spajaju kroz pukotine i pećine, čini ih izuzetno ranjivim na krčenje šuma, koje se eksponencijalno povećalo u poslednjoj deceniji.Foto: Shutterstock/Rubi Rodriguez MartinezZbog nekontrolisane seče šuma sve više pesticida i đubriva ulazi u vodu tokom kišne sezone, a zabeležene su i kritične količine azota i amonijaka. Kako se sastav vode menja, alge i školjke se ubrzano razmnožavaju, a stručnjaci strahuju da najstariji oblik života na zemlji neće moći da se oporavi od ekološke štete u kratkom roku.Lokalni turizam šteti jezeru i zbog loše izgrađene kanalizacije iz koje štetne bakterije ulaze u lagunu, a čamci, kajaci, pa čak i ljudi koji stoje na ivicama lagune – fizički oštećuju stromatolite, koji umiru kao koralni grebeni.Održivi turizamUz održiviji turizam, Laguna Bakalar bi se mogla oporaviti, smatraju stručnjaci, upozoravajući posetioce da ne diraju, gaze ili sede na stromatolitima. U lagunu treba ulaziti bosi, nikako sa kremom za sunčanje ili šminkom koja izbeljuje stromatolite, a posetioci mogu pomoći i odabirom ekološki prihvatljivog smeštaja i minimiziranjem otpada. Ako ljudi ne shvate da je ovo osetljivo prirodno utočište, lepota lagune i njene ekološke prednosti biće zauvek izgubljene.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.