Većina ljudi peva pod tušem ili dok obavlja kućne poslove, često bez razmišljanja i pomalo stidljivo.Međutim, ono što mnogi smatraju bezazlenom ili čak pomalo smešnom navikom pod tušem, prema sve većem broju istraživanja, moglo bi da ima iznenađujuće pozitivan uticaj na zdravlje.Upravo je to bila tema teksta objavljenog na sajtu Healthy, koji donosi priču o Stivenu Brodbeltu, devedesetjednogodišnjaku iz Pensilvanije, čiji su optimizam, energija i ljubav prema muzici privukli pažnju novinara.Brodbelt peva čitavog života. Pevao je sa majkom tokom Drugog svetskog rata, kasnije supruzi i deci, u crkvi, na porodičnim okupljanjima, a prošle godine i na ceremoniji na kojoj je dobio priznanje lokalnog YMCA centra za doprinos zajednici. Umesto kratkog govora zahvalnosti, održao je mali koncert.Njegova priča bila je povod da stručnjaci podsete na sve ono što pevanje može da učini za naše zdravlje.Pevanje može biti povezano sa manjim rizikom od prerane smrtiJedno norveško istraživanje objavljeno 2021. godine pratilo je gotovo 36.000 odraslih osoba tokom prosečno osam godina.Rezultati su pokazali da su ljudi koji redovno pevaju, sviraju ili učestvuju u muzičkim aktivnostima imali 27 odsto manji rizik od smrti usled karcinoma u poređenju sa onima koji se muzikom nisu bavili.Iako to ne znači da pevanje sprečava rak, naučnici smatraju da ono može biti deo načina života koji pozitivno utiče na zdravlje.Pomaže da dišemo pravilnijeSistematski pregled naučnih radova objavljen 2024. godine pokazao je da vežbe pevanja poboljšavaju rad respiratornog sistema, naročito kod starijih osoba.Kontrolisano disanje koje pevači koriste kako bi zadržali ton aktivira iste mišiće koji učestvuju u dubokom disanju, što doprinosi boljem snabdevanju organizma kiseonikom.Dobro je i za srceIstraživanje sprovedeno 2025. godine među osobama koje boluju od koronarne bolesti srca pokazalo je da je 30 minuta pevanja uz vođeni video dovoljno da poboljša funkciju krvnih sudova i varijabilnost srčanog ritma.Naučnici su zaključili da efekat podseća na korist koju donosi kraća fizička aktivnost.Smanjuje stresMala studija sprovedena u Japanu pokazala je da je horsko pevanje kod starijih osoba dovelo do pada nivoa kortizola, hormona stresa.Zanimljivo je da isti efekat nije primećen kod ispitanika koji su umesto pevanja igrali društvenu igru Go.Popravlja raspoloženjeIsto japansko istraživanje pokazalo je da je pozitivan efekat pevanja bio najizraženiji kod ljudi koji su se pre početka istraživanja osećali lošije ili su bili pod većim psihičkim opterećenjem.Drugim rečima, upravo u danima kada nam je raspoloženje najlošije, pevanje bi moglo da bude od najveće koristi.Ne morate imati dobar glasDobra vest je da ne morate biti pevač da biste osetili blagodeti muzike.Istraživanje objavljeno u časopisu International Journal of Geriatric Psychiatry, u kojem je učestvovalo više od 10.800 ljudi, pokazalo je da su osobe koje svakodnevno slušaju muziku imale 39 odsto manji rizik od razvoja demencije u odnosu na one koji muziku retko ili nikada ne slušaju.Osim toga, postizali su bolje rezultate na testovima pamćenja i drugih kognitivnih sposobnosti.Sličan zaštitni efekat primećen je i kod ljudi koji sviraju neki instrument.Muzika može pomoći i u učenju stranih jezikaJoš jedno istraživanje, objavljeno ove godine, analiziralo je rezultate čak 57 studija u kojima je učestvovalo više od 3.100 ljudi.Zaključak je bio da osobe koje se bave muzikom lakše usvajaju strane jezike jer su kroz muziku razvile bolji osećaj za ritam, intonaciju i razlikovanje zvukova.Stiven Brodbelt je, kako piše Healthy, primer toga.Kada se 1956. godine zbog posla preselio u Peru, nije znao ni reč španskog jezika. Već posle šest meseci govorio ga je tečno.Upravo zahvaljujući tome upoznao je i svoju buduću suprugu Konsuelo.Venčali su se samo nekoliko nedelja nakon upoznavanja i ostali zajedno punih šest decenija, sve do njene smrti pre sedam godina.Najvažnija lekcija nema veze sa muzikomBrodbelt je rođen svega nekoliko nedelja pre početka Drugog svetskog rata i kao dete preživeo je bombardovanje severoistočne Engleske.Jedno od njegovih prvih sećanja jeste trenutak kada je bomba pogodila porodičnu kuću, dok je njegov otac u poslednjem trenutku spasio starijeg sina iz zgrade.To iskustvo, kaže, oblikovalo je njegov pogled na život.Danas svake nedelje u crkvu donosi buket ruža, ali ne da bi ih zadržao za sebe. Na njima stoji poruka koja poziva ljude da uzmu jednu ružu i poklone je nekome drugom.Veruje da male geste pažnje mogu promeniti nečiji dan.Na pitanje šta bi voleo da ljudi nauče iz njegovog dugog i ispunjenog života, odgovara jednostavno:„Svi smo ovde da pomažemo jedni drugima. Nismo ovde da bismo jedni druge uništavali.“Možda upravo u toj jednostavnoj filozofiji, uz pesmu koju nikada nije prestao da peva, leži tajna njegove vitalnosti i dugovečnosti.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
