Ponekad se čini da nema kraja katastrofalnim pretnjama sa kojima se kao vrsta suočavamo. Nuklearni rat, klimatske promene, pandemije, veštačka inteligencija, supervulkani – spisak je dug.Ali ako bi zaista došlo do globalne katastrofe kakvu svet još nije iskusio, gde biste otišli? Koje bi mesto bilo najbezbednije za sklanjanje, gde biste mogli da sačekate da najgore prođe i nadate se da ćete dočekati bolje dane?U prvoj studiji ove vrste, objavljenoj u časopisu Global Challenges, naučnici su pokušali da utvrde koje je mesto na svetu najotpornije na različite globalne katastrofe. Njihov zaključak izdvaja Australiju kao zemlju koja bi se najverovatnije najbolje snašla u slučaju velikih globalnih rizika, piše Science Alert.Ipak, pre nego što rezervišete kartu i počnete da pakujete kofere, važno je naglasiti da ni Australija nije potpuno zaštićena. Reč je samo o zemlji koja je, prema dostupnim istraživanjima, najmanje izložena ukupnom spektru potencijalnih globalnih pretnji.Koje katastrofe su naučnici uzeli u obzir?Istraživači su analizirali veliki broj naučnih studija i izveštaja o posledicama katastrofa poput udara asteroida, vulkanskih erupcija, velikih sajber-napada i pandemija.Globalne katastrofalne rizike podelili su u tri osnovne kategorije.Prvu čine scenariji naglog smanjenja sunčeve svetlosti (ASRS) – događaji koji bi mogli iznenada da blokiraju sunčevu svetlost, poput velikih vulkanskih erupcija, nuklearne zime ili oblaka nastalih nakon udara asteroida.Druga kategorija je globalni katastrofalni gubitak infrastrukture (GCIL), koji podrazumeva ozbiljne poremećaje sistema poput snabdevanja električnom energijom, transporta i proizvodnje hrane. Do njih bi mogli da dovedu geomagnetne oluje, sajber-napadi, pandemije ili snažni elektromagnetni impulsi.Treća kategorija je globalni katastrofalni biološki rizik (GCBR), koji obuhvata velike biološke pretnje, bilo prirodnog ili ljudskog porekla, koje bi mogle da izazovu veliki broj žrtava i ozbiljne poremećaje društva.Zašto je Australija na vrhu liste?Istraživači su, osim samih rizika, analizirali i otpornost društava – odnosno sposobnost države da u ekstremnim okolnostima očuva osnovne funkcije i dobrobit stanovništva.Prema njihovoj analizi, države su generalno otpornije ako su bogatije, imaju manje društvene nejednakosti, razvijenu industriju, stabilne institucije i određeni stepen decentralizacije. Prednost imaju i geografski izolovane zemlje, kao i one koje nisu previše zavisne od međunarodne trgovine.Australija se posebno izdvaja zbog svoje geografske izolovanosti, velike proizvodnje hrane, sopstvenih izvora fosilnih goriva i razvijene industrije. Kao veliko ostrvo, ima i mogućnost da relativno lako ograniči ulazak i izlazak ljudi u slučaju velike krize.Istraživači navode da je Australija jedina zemlja koju su u analiziranim radovima direktno identifikovali kao otpornu na sve tri kategorije globalnih katastrofalnih rizika.To, međutim, ne znači da bi prošla bez posledica.„Nijedno mesto na Zemlji nije otporno na sve globalne katastrofalne rizike, ali Australija se najčešće navodi kao otporna“, navode autori istraživanja.Koje zemlje su još među najotpornijima?Posle Australije, istraživači kao zemlje sa visokim nivoom otpornosti izdvajaju Novi Zeland, Japan, Švajcarsku i Argentinu.Ipak, svaka od njih ima određene slabosti. Većina tih zemalja ima dugu obalu, što ih čini potencijalno ranjivim na cunamije izazvane udarom objekta blizu Zemlje. Takođe, gotovo sve osim Švajcarske mogle bi da budu pogođene velikim vulkanskim erupcijama u jugoistočnoj Aziji ili Južnoj Americi.Još jedan problem je zavisnost od međunarodne trgovine.Australija, na primer, ima veliku proizvodnju hrane i razvijenu domaću industriju, ali i dalje zavisi od međunarodnog tržišta za određene proizvode, uključujući gorivo, lekove i đubrivo.Ne postoji potpuno sigurno mestoIako Australija prema ovoj analizi zauzima prvo mesto, naučnici naglašavaju da ne postoji potpuno bezbedno utočište od globalne katastrofe.Čak i geografska izolovanost, koja je jedna od najvećih prednosti Australije, u određenim scenarijima može postati slabost. Ako bi došlo do dugotrajnog prekida međunarodne trgovine, zemlja bi mogla da se suoči sa problemima u nabavci pojedinih ključnih proizvoda.Istraživači zato smatraju da bi zemlje poput Australije i Novog Zelanda mogle da imaju važnu ulogu u globalnim naporima za povećanje otpornosti – na primer, kao mesta za skladištenje hrane i čuvanje semena, ali i kao baze iz kojih bi se mogla organizovati međunarodna pomoć nakon velikih katastrofa.Zaključak istraživanja je jednostavan: prevencija je uvek bolja od pokušaja da se katastrofa preživi. Neke pretnje, poput velikih vulkanskih erupcija, trenutno nije moguće sprečiti, ali društva koja unapred ulažu u infrastrukturu, proizvodnju hrane i stabilne institucije imaju veće šanse da izdrže njihove posledice.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
