Većina odraslih rado jede sir i često ga uvrštava u svakodnevnu ishranu, bilo kao samostalan zalogaj ili deo jela. Iako se o siru neretko govori zbog većeg udela masti i natrijuma, stručnjaci ističu da on istovremeno obezbeđuje vredne nutrijente poput proteina i kalcijuma. Hrana koju unosimo snažno utiče na naše zdravlje, a to važi i za sir: pojedine vrste mogu dodatno opteretiti kardiovaskularni sistem, dok druge mogu narušiti delikatnu ravnotežu crevne mikrobiote, koja je važna za nivo energije, pravilno varenje, smanjenje nadimanja i dobro raspoloženje.Kada je reč o zdravlju creva, lekari jasno upozoravaju da visoko prerađeni sirevi sa malo kultura i puno soli imaju najgori uticaj. „To uključuje komercijalne rendane mešavine, aromatizovane kriške i jeftin sir za picu“, kaže gastroenterolog dr Ekta Gupta za Parade.Gastroenterolog dr Ritu Nahar se slaže, ističući: „Kada je reč o zdravlju creva, prerađeni sirevi su među najgorim izborima“.Stručnjaci objašnjavaju zašto: takvi sirevi sadrže mnogo zasićenih masti, natrijuma i emulgatora, a vrlo malo živih kultura. „Oni mogu promeniti crevni mikrobiom i doprineti upali, nadimanju i metaboličkim problemima ako se često jedu“, kaže dr Nahar, prenosi Index.hr.Nije potrebno eliminisati sav sir iz ishraneDr Gupta dodaje da minimalni udeo živih kultura znači da ovi sirevi „ne doprinose korisnim bakterijama“. On takođe upozorava na druge moguće posledice česte konzumacije: „Ako se jedu veoma često, rezultati mogu uključivati povećan rizik od disbioze, pogoršanje digestivnih simptoma i dodatne metaboličke i kardiovaskularne rizike“.Ipak, gastroenterolozi naglašavaju da prerađeni sir nije „strašan“ ako se jede povremeno i u malim količinama. Nije čak ni potrebno eliminisati sav sir iz ishrane, osim ako ne postoji specifičan zdravstveni razlog kao što je netolerancija na laktozu ili alergija na kazein.Dr Gupta savetuje izbor tradicionalno fermentisanih i zrelih sireva, jer sadrže više živih kultura, dok dr Nahar navodi: „Prirodno zreli sirevi poput čedara, švajcarskog sira ili gaude, i fermentisane opcije poput kefir sira, mogu podržati raznoliku crevnu mikrobiotu“. Oba lekara preporučuju uparivanje takvih sireva sa hranom bogatom vlaknima kako bi se dodatno pojačao pozitivan efekat na crevni mikrobiom.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
9
sledeći članak