Holesterol je jedna od onih stavki na laboratorijskom nalazu koja gotovo uvek privuče pažnju. Ali da li je svaki povišen rezultat razlog za paniku i da li jedna brojka zaista može da pokaže koliko smo ugroženi?Diplomirani farmaceut Marija Milić objašnjava šta treba da znamo o holesterolu, zbog čega je posebno važan LDL, kako nastaje ateroskleroza i zašto se vrednosti holesterola ne mogu tumačiti bez sagledavanja ukupnog kardiovaskularnog rizika.Holesterol: broj na papiru ili nešto o čemu zaista treba da brinemo?Svesna sam da je holesterol jedna od tema o kojoj danas postoji mnogo različitih mišljenja, često i veoma suprotstavljenih. Od pitanja šta je „normalna“ vrednost, preko toga da li nam je zaista potreban lek, pa sve do brojnih saveta o suplementima, na internetu se može pronaći gotovo sve.Zato bih volela da kroz ovaj tekst zajedno napravimo jednu važnu razliku: šta zaista dolazi iz stručnih preporuka i naučnih dokaza, a šta je samo dobro upakovana marketinška poruka. Važno je i da o svemu ovome što ćete pročitati razgovarate sa svojim lekarom ili farmaceutom, postavite pitanja i ne donosite odluke o terapiji samo na osnovu onoga što ste pročitali na društvenim mrežama ili videli u reklami.E sada možemo da se vratimo temi.Holesterol je jedna od onih reči koje svakodnevno čujemo, a ipak često nije sasvim jasno šta zapravo znači kada nam lekar kaže da su vrednosti povišene.A ako bih pitala sebe, a verovatno i većinu nas koji radimo u zdravstvu, koliko smo puta na nekom okupljanju, porodičnom ručku ili kafi dobili na uvid nečiji laboratorijski nalaz, verovatno ne bi bilo dovoljno prstiju jedne ruke da ih prebrojimo.„Pogledaj mi samo holesterol.“ „Je l’ mi je ovo mnogo?“ „Meni je LDL povišen, šta to znači?“ „Lekar mi je rekao da je nasledno.“Vrednost holesterola jedna je od onih stavki na nalazu koje gotovo uvek privuku pažnju. I nije ni čudo. O holesterolu se mnogo govori, saveti se često razlikuju, a između preporuke lekara, iskustva prijatelja i onoga što nam svakodnevno nudi marketing, nije uvek lako razdvojiti šta je zaista važno.I onda se prirodno nameće pitanje: Ako se osećam dobro i nemam nikakve tegobe, koliko je jedan laboratorijski nalaz zaista važan?Da bismo odgovorili na to pitanje, prvo treba razumeti šta holesterol jeste, a šta nije. Holesterol je lipid koji organizam proizvodi jer mu je neophodan za normalno funkcionisanje. Učestvuje u izgradnji ćelijskih membrana, stvaranju određenih hormona i vitamina D.Holesterol se ne rastvara u vodi, pa ne može samostalno da putuje kroz krv. Da bi omogućila transport holesterola, jetra proizvodi lipoproteine. Lipoproteini su čestice sastavljene od masti i proteina koje kroz krvotok prenose holesterol i trigliceride, još jednu vrstu lipida. Dva glavna oblika lipoproteina su lipoproteini male gustine (LDL) i lipoproteini velike gustine (HDL).Holesterol sam po sebi nije štetanProblem nastaje kada su određene vrste lipida u krvi povišene, naročito LDL holesterol, i kada je organizam takvom stanju izložen godinama. Ono što povišen holesterol čini posebno važnim jeste činjenica da ga najčešće ne osećamo. Ne mora postojati nikakav simptom koji bi ukazao da se u krvnim sudovima postepeno razvija proces ateroskleroze.Možete biti fizički aktivni, imati normalnu telesnu masu i voditi računa o ishrani, a ipak imati povišen LDL holesterol. Isto tako, višak kilograma sam po sebi ne znači da osoba mora imati povišen holesterol.Na lipidni status zato treba gledati u širem kontekstu: genetike, godina, drugih bolesti, životnih navika i, što je posebno važno, ukupnog kardiovaskularnog rizika.LDL, HDL i trigliceridi nisu ista stvarKada uradimo lipidni status, najčešće dobijemo vrednosti ukupnog holesterola, LDL holesterola, HDL holesterola i triglicerida. LDL se tradicionalno naziva „lošim“, a HDL „dobrim“ holesterolom.Ova podela, iako pojednostavljena, je korisna za osnovno razumevanje:· LDL je neophodan organizmu i ima svoju fiziološku ulogu u transportu holesterola kroz organizam do tkiva. Problem nastaje kada su njegove vrednosti povišene. Dugotrajno povišen LDL ima važnu ulogu u razvoju ateroskleroze, odnosno procesa u kojem se u zidu arterija postepeno stvaraju aterosklerotske promene.· HDL učestvuje u transportu holesterola nazad ka jetri, gde se on dalje metabolizuje i uklanja iz organizma.· Trigliceridi su druga vrsta lipida. Na njihove vrednosti, između ostalog, utiču unos energije, telesna masa, alkohol, dijabetes i određena zdravstvena stanja i terapijeHolesterol, foto: Rstudio / Alamy / ProfimediaKako se krvni sud zapravo „zapušava“?Ateroskleroza nije proces koji nastaje preko noći. Ona se razvija postepeno, godinama, često bez ikakvih simptoma.Tokom vremena, LDL čestice mogu da prodru u zid arterije, gde pokreću složene procese koji uključuju upalu i reakciju imunog sistema. Postepeno se formira aterosklerotski plak, koji menja strukturu zida krvnog suda i može da sužava njegov unutrašnji prostor.Zamislite da se unutar zida krvnog suda, malo po malo, stvara promena koja polako smanjuje prostor kroz koji krv može da protiče. Promena se ne razvija na površini krvnog suda kao naslaga koju možemo jednostavno „sastrugati“. Ona nastaje u samom zidu arterije i vremenom menja njegovu strukturu. Dugo vremena to ne mora da izazove nikakvu tegobu.Ali problem nije samo u tome što arterija postaje uža.Aterosklerotski plak može postati nestabilan i puknuti. Tada organizam pokušava da „popravi“ oštećenje stvaranjem krvnog ugruška. Ako taj ugrušak potpuno blokira krvni sud koji snabdeva srce, može nastati infarkt miokarda. Ako se to dogodi u krvnom sudu koji snabdeva mozak, posledica može biti moždani udar.Zato je ateroskleroza toliko podmukla. Proces može godinama napredovati bez ijednog simptoma, a prvi znak može biti ozbiljan kardiovaskularni događaj.Ovo je objašnjenje zašto nije važno samo koliki je LDL danas. Važno je i koliko dugo su krvni sudovi izloženi njegovim povišenim vrednostima.„Ali meni je holesterol nasledan“Genetika zaista može imati značajnu ulogu u vrednostima holesterola.Kod nekih ljudi postoji nasledna predispozicija za povišene vrednosti LDL-a, dok kod osoba sa porodičnom hiperholesterolemijom LDL može biti veoma visok već od ranog životnog doba.I tu savet „samo promenite ishranu“ nije dovoljan. Promena životnih navika svakako ima svoje mesto i može značajno uticati na lipidni profil. Ali kod osobe sa izrazito visokim LDL-om ili visokim kardiovaskularnim rizikom ona možda neće biti dovoljna.To nije neuspeh pacijenta. To ne znači da osoba nije dovoljno vodila računa o sebi. Na nivo holesterola jednostavno ne utiče samo ono što jedemo.Šta još može da utiče na holesterol?Pored genetike, na lipidni profil mogu uticati ishrana bogata zasićenim i trans mastima, višak telesne mase, nedovoljna fizička aktivnost i pušenje. Tu su i određena zdravstvena stanja, poput dijabetesa i hipotireoze, kao i pojedine terapije.Ali uticaj ovih faktora nije ograničen samo na vrednosti holesterola. Oni mogu uticati i na sam krvni sud.Kod dijabetesa, na primer, dugotrajno povišena glukoza u krvi može doprineti oksidativnom stresu, inflamaciji i oštećenju funkcije endotela, unutrašnjeg sloja krvnih sudova. Kod pušenja, sastojci duvanskog dima takođe podstiču oksidativni stres i inflamatorne procese i mogu dovesti do oštećenja endotela.Kada endotel izgubi svoju normalnu zaštitnu funkciju, krvni sud postaje podložniji procesima koji učestvuju u razvoju ateroskleroze. U takvom okruženju LDL čestice mogu doprineti stvaranju i napredovanju aterosklerotskog plaka.Lekovi za holesterol, foto: CultureLens Asia Editorial / Alamy / ProfimediaKoliki holesterol je „normalan“?Ovo je verovatno jedno od najčešćih pitanja koje čujemo kada neko dobije rezultat lipidnog statusa.„Da li je moj holesterol visok?“„Meni piše da je iznad granice, da li treba da brinem?“Naizgled, odgovor bi trebalo da bude jednostavan. Pogledamo broj, uporedimo ga sa referentnom vrednošću i znamo na čemu smo.Ali kod holesterola to ipak nije dovoljno. Zato što laboratorijska referentna vrednost nije isto što i cilj lečenja.Posebno kada govorimo o LDL holesterolu, ne postoji jedan broj koji odgovara svima.Ciljna vrednost zavisi od ukupnog kardiovaskularnog rizika. Osoba koja već ima kardiovaskularnu bolest, dijabetes, hroničnu bolest bubrega ili druge značajne faktore rizika ne posmatra se na isti način kao osoba bez poznate bolesti i bez dodatnih faktora rizika. Što je kardiovaskularni rizik veći, to je ciljna vrednost LDL-a niža.Zbog toga dve osobe sa istom vrednošću LDL holesterola ne moraju dobiti isti savet.Holesterol se nikada ne tumači samo kao broj.I to je, zapravo, najvažnija stvar koju bih volela da zapamtite: Vaš lekar neće samo gledati broj, već i ko je osoba koja taj rezultat ima, kakav je njen krvni pritisak, da li puši, ima li dijabetes, kakva je porodična istorija, da li već postoji kardiovaskularna bolest i kakav je njen ukupni rizik.Zato nije dovoljno pitati samo:„Da li je moj holesterol normalan?“Mnogo korisnije pitanje je:„Šta ova vrednost znači za mene?“A šta možemo da promenimo sami?Holesterol ne treba posmatrati kao jednostavan rezultat „dobrog“ ili „lošeg“ načina života.Kod nekoga će promene navika napraviti veliku razliku. Kod nekoga će nasledni faktori imati mnogo veći uticaj. Kod treće osobe glavni problem može biti bolest koja utiče na metabolizam lipida.Promena životnih navika jeste osnova kontrole lipidnog profila. Kvalitetnija ishrana, više fizičke aktivnosti, prestanak pušenja, regulisanje telesne mase kada je potrebno i umeren unos alkohola mogu imati značajnu ulogu.Kod povišenog holesterola nije neophodno praviti spisak namirnica koje su „zabranjene“. Mnogo je korisnije gledati celokupan obrazac ishrane.To podrazumeva manje zasićenih i trans masti, više vlakana, povrća, voća, integralnih žitarica i mahunarki, kao i češći izbor ribe i drugih nutritivno kvalitetnih izvora proteina. Istovremeno, korisno je ograničiti ultra-prerađenu i zaslađenu hranu.Riba je posebno značajna zbog omega-3 masnih kiselina, koje imaju važnu ulogu u metabolizmu triglicerida.I ne treba zaboraviti da se efekat ishrane ne procenjuje na osnovu jednog obroka ili jedne namirnice. Mnogo je važnije šta predstavlja obrazac ishrane tokom nedelja, meseci i godina.Ako osoba ima veoma visok LDL, visok ili vrlo visok kardiovaskularni rizik ili već postojeću kardiovaskularnu bolest, lekar može proceniti da je uz promene životnih navika potrebna i terapija lekovima.Lekovi za povišen holesterolDijagnoza povišenog holesterola ne znači automatski da je potrebno uvesti lek.Statini su najčešće korišćeni lekovi za snižavanje LDL holesterola. Deluju tako što inhibiraju enzim u jetri koji učestvuje u sintezi holesterola, čime se povećava uklanjanje LDL čestica iz krvi. Kada statin sam nije dovoljan da se postigne ciljna vrednost LDL-a, terapija se može intenzivirati ili se može dodati drugi lek, poput ezetimiba ili PCSK9 inhibitora.„Ako počnem statin, moraću da ga pijem ceo život.“Ovo je jedna od najčešćih nedoumica kada se prvi put preporuči terapija statinom. Razumljivo je. Ako se osećate potpuno dobro, a lekar vam uvede lek zbog vrednosti koju ne možete da osetite, lako je pomisliti da terapija možda nije neophodna.Međutim, statin nije lek koji treba da „osetite“. Njegov efekat se prati kroz laboratorijske vrednosti, dok je cilj terapije smanjenje kardiovaskularnog rizika. Da li će terapija biti potrebna dugoročno zavisi od razloga zbog kojeg je uvedena i individualnog rizika. Potreba za terapijom se procenjuje tokom vremena i ne znači da je odluka doneta jednom zauvek bez praćenja.Ali zašto je uopšte potrebno snižavati LDL ako se osoba oseća dobro?Zato što cilj terapije nije da se danas osećate drugačije. Cilj je smanjenje rizika od kardiovaskularnog događaja u budućnosti.Holesterol, foto: Marek Uliasz / Alamy / ProfimediaA gde su tu suplementi?Ovo je deo priče u kojem marketing često postaje glasniji od nauke.Postoje suplementi i sastojci za koje postoje dokazi da mogu uticati na određene vrednosti lipidnog profila. Međutim, nije svaki efekat na laboratorijski parametar istovremeno dokaz smanjenja kardiovaskularnog rizika.Ako je lekar procenio da je potrebna terapija za snižavanje LDL-a, suplement ne treba posmatrati kao njenu zamenu.I svaki pacijent je priča za sebe. Zato se vrednost holesterola posmatra u kontekstu vašeg zdravlja, drugih faktora rizika i vaše ukupne kardiovaskularne procene.Upravo zato ćemo se ovoj temi vratiti.U narednom tekstu posvećenom holesterolu detaljnije ćemo govoriti o lekovima, suplementima i tome šta zaista možemo očekivati od različitih pristupa.A do tada, možda sebi možete postaviti jedno jednostavno pitanje: Šta je ono što mogu da promenim već sutra za zdravlje svojih krvnih sudova, čak i pre nego što uradim sledeći lipidni status?Autor: Marija Milić, dipl. farm.Doza farmaceuta„Verujem da farmacija ne treba da bude tema samo kada smo bolesni. Ako želimo da je približimo ljudima, moramo da izađemo iz prevelikog stručnog žargona.Moramo da govorimo jezikom koji ljudi razumeju, da dajemo jednostavne odgovore i kroz svakodnevne primere približimo znanje koje im može pomoći da donose bolje odluke o svom zdravlju.“ Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
