Promena koja se pojavljuje na koži oko očiju mogla bi da bude više od estetskog problema. Nova studija ukazuje na povezanost između ksantelazme, odnosno žućkastih naslaga na kapcima, i povećanog rizika od srčanog i moždanog udara.Istraživači sa Univerziteta Stanford analizirali su zdravstvene podatke 17.925 osoba sa dijagnostikovanom ksantelazmom i isto toliko osoba bez te promene, koje su činile kontrolnu grupu. Rezultati su pokazali da su osobe sa ksantelazmom imale veći rizik od velikih kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih događaja, uključujući infarkt, moždani udar i prolazni ishemijski napad (TIA), prenosi ScienceAlert, na osnovu istraživanja objavljenog u naučnom časopisu Atherosclerosis.Šta je ksantelazma?Ksantelazma se najčešće pojavljuje kao žućkasta, blago izdignuta naslaga na koži kapaka, naročito oko unutrašnjih uglova očiju. Nastaje kada se u određenim ćelijama nakupljaju holesterol i druge masti.Sama po sebi uglavnom se smatra bezopasnom i ne izaziva ozbiljne zdravstvene probleme. Međutim, zbog toga što se sastoji od naslaga masti, istraživači su želeli da provere da li bi mogla da bude povezana sa aterosklerozom – procesom tokom kojeg se masne naslage nakupljaju u zidovima arterija.Ateroskleroza se često razvija postepeno i bez jasnih simptoma, a može dovesti do sužavanja ili začepljenja krvnih sudova. Upravo zbog toga naučnici pokušavaju da pronađu znakove koji bi mogli da ukažu na povećan rizik pre nego što dođe do ozbiljnog kardiovaskularnog događaja.Veći rizik među osobama sa ksantelazmomTokom prve godine praćenja, infarkt je doživelo oko jedan odsto osoba sa ksantelazmom, odnosno 178 pacijenata. U kontrolnoj grupi infarkt je zabeležen kod 0,35 odsto, odnosno 63 osobe.Kada je reč o moždanom udaru, on je zabeležen kod 0,95 odsto osoba sa ksantelazmom, u poređenju sa 0,3 odsto u kontrolnoj grupi. Prolazni ishemijski napad, poznat kao TIA ili „mini-moždani udar“, dogodio se kod 0,6 odsto osoba sa ksantelazmom i 0,19 odsto osoba iz kontrolne grupe.Razlike su vremenom postajale nešto manje, ali su osobe sa ksantelazmom i nakon pet i deset godina i dalje imale veći rizik od ovih događaja.Zanimljivo je da je rizik bio sličan kod osoba sa ksantelazmom bez obzira na to da li su imale povišen nivo masnoća u krvi. To ukazuje na mogućnost da povišen holesterol nije jedini faktor koji povezuje ovu promenu na koži sa kardiovaskularnim rizikom.Promena na koži nije uzrok infarktaVažno je, međutim, naglasiti da studija ne pokazuje da ksantelazma izaziva srčani ili moždani udar.Istraživači je posmatraju kao mogući marker povećanog rizika, odnosno vidljivu promenu koja bi lekarima mogla da bude signal da kod određene osobe provere postoje li drugi faktori rizika za kardiovaskularne bolesti.To je posebno značajno jer osobe sa ksantelazmom često odlaze dermatologu zbog estetskih razloga, dok istovremeno mogu imati neprepoznate ili nedovoljno kontrolisane faktore rizika, poput visokog krvnog pritiska ili poremećaja nivoa masnoća u krvi.Autori istraživanja zato smatraju da bi osobe sa ovom promenom u budućnosti mogle imati koristi od procene kardiovaskularnog zdravlja i kontrole faktora rizika.Nalazi, ipak, ne znače da svaka osoba sa ksantelazmom ima ili će razviti srčanu ili moždanu bolest. Studija pokazuje povezanost, a ne uzročno-posledičnu vezu.Ipak, autori smatraju da bi ksantelazma mogla da bude koristan, lako uočljiv klinički znak koji lekarima daje dodatni razlog da provere opšte kardiovaskularno zdravlje pacijenta.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
