Pun vitamina C, kalijuma i vlakana: Kivi je odličan za imunitet i probavu, ali nije za svakoga

Kivi obiluje vitaminima i hranljivim materijama, a osim sočnog zelenkastog mesa, jestive su i njegove sitne crne semenke, pa čak i smeđa kora koju mnogi obično ogule pre konzumiranja.Kivi je voće koje potiče iz Kine, koje se prvo proširilo na Novi Zeland pre nego što je stiglo do Evrope i Amerike. Danas Kalifornija proizvodi 98% kivija, a vrhunac sezone berbe je u jesen, počev od oktobra, piše Miss7.Podaci o energetskoj vrednostiPrvo i najvažnije – evo šta možete očekivati u jednom kiviju srednje veličine, koji teži oko 150 grama, prema bazi podataka o hrani Ministarstva poljoprivrede SAD:Kalorije: 42Proteini: 0,8 gUgljeni hidrati: 10 gMasti: 0,4 gŠećer: 6 gVlakna: 2,1 gNatrijum: 2 mgZdravstvene koristi Kivi je odličan izvor vitamina C, vitamina rastvorljivog u vodi za koji je dokazano da jača imuni sistem, bori se protiv efekata stresa i starenja i pomaže u zarastanju rana. U jednom kiviju možete pronaći 53 mg vitamina C, što je više nego što možete pronaći u pomorandži. U jednoj studiji sprovedenoj na starijim osobama, rezultati su pokazali da konzumiranje kivija može pomoći u skraćivanju trajanja i intenziteta respiratornih infekcija, izveštava Food.Kivi je takođe dobar izvor kalijuma i sadrži ga više nego banane. Kalijum je važan mineral za održavanje ravnoteže tečnosti i elektrolita, a neke studije su pokazale da ljudi koji imaju visok unos kalijuma imaju niži krvni pritisak. Neki od znakova da imate nedostatak kalijuma su – grčevi u mišićima, umor i iscrpljenost, visok krvni pritisak, vrtoglavica, osećaj nadimanja i zatvora, kao i osećaj žeđi i suve kože, dok je visok unos kalijuma povezan sa smanjenim rizikom od moždanog udara, očuvanjem mineralne gustine kostiju i smanjenim stvaranjem kamena u bubregu.Štaviše, kivi je takođe dobar izvor vlakana, koja mogu pomoći u poboljšanju zdravlja creva i snižavanju holesterola. Studije su pokazale da ljudi koji jedu ishranu bogatu vlaknima imaju zdraviju težinu i smanjen rizik od razvoja kardiovaskularnih bolesti.Pored gore navedenog, kivi takođe sadrži velike količine folata i cinka. Takođe sadrži fitonutrijente, poput luteina, koji je važan za zdravlje očiju. Takođe sadrži vitamin K. Prema istraživanju sprovedenom na Medicinskom univerzitetu u Tajpeju, „brojne studije su otkrile da kivi sadrži mnoga lekovita jedinjenja, uključujući antioksidante i serotonin, koji mogu biti korisni u lečenju poremećaja spavanja“.Da li se jede kora kivija?Iako mnogi ljudi vole da jedu kivi, još uvek postoji debata o tome da li je smeđa kora jestiva. Kora kivija, kao i meso, bogata je hranljivim materijama, posebno vlaknima i vitaminom E. Štaviše, kora kivija je takođe bogata antioksidansima. U stvari, ima ih više u samoj kori nego u mesu voća. Ljudi često odbacuju koru kada jedu kivi iz jednostavnog razloga – ima neprijatan ukus i teksturu, ali je jestiva. Dlakava površina kore kivija može se lako ukloniti nežnim trljanjem papirnim ubrusom ili krpom preko kore ili nežnim struganjem kašikom. Ako planirate da probate koru kivija, izaberite manje voće. Manje voće ima nežniju koru od većeg voća. Takođe, ako imate priliku, kupite organski uzgajani kivi.Potencijalni rizici konzumiranjaJedenje kivija se smatra bezbednim za većinu ljudi. Glavni izuzetak su, naravno, oni koji su alergični na njega. Znaci alergije na kivi uključuju svrab u grlu, otečen jezik, otežano gutanje, povraćanje i osip. Rizik od alergije na kivi se povećava ako ste takođe alergični na lešnike, avokado, pšenicu, smokve ili mak. U retkim slučajevima, kivi takođe može usporiti zgrušavanje krvi, povećavajući krvarenje. Imajući to u vidu, ako imate poremećaj krvarenja ili se spremate za operaciju, izbegavajte jesti kivi. Doziranje kivija zavisi od faktora kao što su starost, zdravstveno stanje i šta pokušavate da lečite. Jedenje jednog do tri kivija dnevno je dovoljno za većinu ljudi da unesu dodatni unos hranljivih materija u svoje telo, izveštava Medical News Today.Kako dodati kivi u ishranuPostoji mnogo načina da uključite kivi u ishranu i povećate unos hranljivih materija. Najbolji je, ili bolje rečeno najzdraviji, naravno, kada se jede sirov. Možete ga držati na sobnoj temperaturi nekoliko dana, a u frižideru do tri nedelje. U nastavku su neki saveti kako to da uradite:Oljuštite kivi i jedite ga samog. Takođe ga možete samo preseći na pola, a zatim kašikom izdubiti koru.Napravite smuti od kivija. Ako želite „dodatnu voćni notu“, pomešajte – kivi, ananas, mango i jagode, a ako želite „zelenu notu“ koristite – kivi, spanać, jabuku i krušku.Isecite kivi, zajedno sa ostalim voćem, na kockice i napravite sočnu voćnu salatu.Možete ga preliti i medom da biste ga dodatno zasladili.Napravite salatu – stavite spanać kao osnovu, zatim dodajte orahe, sušene brusnice, komadiće jabuke, feta sir i „pospite“ seckanim kivijem. Prelijte vinegretom – ukusnim dresingom od sirćeta i ulja. Prijatno!Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.