Zašto neki virusi nikada ne nestaju iz tela: Nova studija daje odgovor

Čak i potpuno zdravi ljudi često u svom organizmu nose viruse kojih nisu ni svesni. Ti „prikriveni“ patogeni mogu godinama ostati neaktivni, ne izazivajući nikakve simptome, ali u određenim okolnostima mogu se ponovo aktivirati i dovesti do bolesti. Dok miruju, uspešno izmiču imunološkom sistemu, čime izbegavaju potpuno uklanjanje iz tela.Nova studija baca dodatno svetlo na uobičajene viruse koji se kriju unutar ćelija zdravih ljudi, kao i na količinu virusa koju ljudi obično nose, piše Science alert.Tim istraživača sa „Harvard Medical School“ analizirao je podatke iz uzoraka krvi i pljuvačke više od 917.000 ljudi iz tri medicinske baze podataka. Proučavali su obrasce količine virusne DNK koja cirkuliše u telu kada infekcije ne prelaze u bolest, prenosi N1.rs.Analizom genetskih fragmenata izračunavali su takozvano virusno opterećenje, meru koja pokazuje koji su virusi prisutni i koliko se imuni sistem uspešno bori protiv njih.Istraživači su povezali nivo virusnog opterećenja sa određenim delovima ljudske DNK, dovodeći u vezu genetske karakteristike sa faktorima poput starosti i pola, kao i sposobnošću organizma da potisne viruse.Čak i najzdraviji među nama obično nose viruse u svom telu.Ovi „skriveni“ virusi mogu se kasnije ispoljiti kao bolest, ali u suprotnom ostaju uspavani, izbegavajući detekciju kako ne bi bili potpuno eliminisani.„Dolazimo do tačke gde možemo koristiti ljudsku genetiku da odgovorimo na osnovna pitanja o bolestima koje izazivaju virusi“, rekao je genetičar i glavni autor Nolan Kamitaki.Podaci su otkrili 82 specifične lokacije u ljudskom genomu povezane sa količinom virusne DNK, naročito u takozvanom Major Histocompatibility Complex (MHC) – ključnom kontrolnom centru imunog sistema.Uočeni su i različiti obrasci kod pojedinih virusa. Na primer, Epstein-Barr virus (EBV) postaje češći sa godinama, dok se herpes virus HHV-7 smanjuje nakon srednjih godina. Nivo EBV-a raste tokom zime, a opada tokom leta, dok su drugi virusi stabilniji.Korišćenjem statističke metode poznate kao Mendelian randomization, istraživači su dodatno ispitali veze između virusa i određenih bolesti.Tim je utvrdio da visok nivo EBV-a predstavlja direktan faktor rizika za razvoj Hočkinovog limfoma kasnije u životu.Međutim, ista veza nije potvrđena između EBV-a i multiple skleroze, iako je poznato da EBV može pokrenuti ovu bolest.Ovo je zanimljivo jer ukazuje da veza između multiple skleroze i EBV-a zavisi od načina na koji imuni sistem reaguje na virus, a ne samo od količine virusa u telu.„Ovaj nalaz pokazuje zašto su istraživanja virusa u velikim genetskim bazama podataka važna“, dodaje Kamitaki.Kada je reč o vezi između EBV-a i Hočkinovog limfoma, rezultati ukazuju na to da bi antivirusni lekovi potencijalno mogli smanjiti rizik – ali tu hipotezu tek treba potvrditi.Na virusno opterećenje utiču i faktori koji nisu genetski, uključujući starost, pol i pušenje. Većina virusa bila je češća kod muškaraca nego kod žena.Istraživači mogu dalje razvijati ove nalaze kako bi bolje razumeli zašto se rizik od bolesti razlikuje među ljudima – čak i kada nose iste viruse.Ovi virusi su rasprostranjeniji nego što se misli. Tri virusa koje su istraživači pratili, poznata kao anelovirusi, prisutna su kod 80 do 90 odsto opšte populacije, ali njihov odnos sa bolestima još uvek nije potpuno razjašnjen.Važno je imati na umu da su, zbog podataka o sekvenciranju genoma koje su koristili, istraživači u ovoj studiji analizirali samo DNK viruse, koji se skrivaju u DNK i „preuzimaju“ njene funkcije.Dodatna istraživanja mogla bi obuhvatiti i RNK viruse, poput koronavirusa, koji funkcionišu na drugačiji način.Takođe, na naše zdravlje ne utiču samo trenutne infekcije. Ponekad i drevni virusi, koji su se pre mnogo vremena „ugradili“ u naš genom, ali su izgubili sposobnost razmnožavanja, i dalje mogu na neobične načine uticati na organizam.„Zapanjujuće je koliko nam DNK može otkriti o dinamičnim biološkim procesima i načinima na koje naše navike, geni i biologija oblikuju te procese“, kaže genetičar Stiven Mekerol.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.