Merkur je planeta najbliža Suncu, pa bi bilo logično očekivati da je upravo on najtopliji svet u Sunčevom sistemu. Ipak, to nije slučaj. Najviše temperature na površini ima Venera, iako se nalazi oko 50 miliona kilometara dalje od Sunca nego Merkur.Zašto je Merkur hladan?Razlog se krije u atmosferi. Venera ima izuzetno gustu atmosferu sastavljenu najvećim delom od ugljen dioksida, koji snažno zadržava toplotu. Zbog toga se na Veneri odvija ekstreman efekat staklene bašte, koji temperaturu na površini podiže na približno 465 stepeni Celzijusa. To je dovoljno visoko da se na površini Venere mogu istopiti neki metali, poput olova.Merkur je, sa druge strane, praktično bez atmosfere koja bi mogla da zadrži toplotu. Njegova površina zato veoma brzo reaguje na Sunčevo zračenje. Na strani okrenutoj Suncu temperatura može da dostigne oko 430 stepeni Celzijusa, ali tokom noći pada na približno minus 180 stepeni, piše Live Science.Kod Venere su temperaturne razlike između dana i noći mnogo manje. Gusta atmosfera raspoređuje toplotu širom planete, pa čak ni noćna strana ne uspeva značajno da se ohladi.Venera je od Sunca udaljena oko 108 miliona kilometara, dok Merkur kruži na prosečnoj udaljenosti od oko 58 miliona kilometara. Ipak, udaljenost od Sunca nije jedini faktor koji određuje temperaturu neke planete.Važnu ulogu ima i količina Sunčeve energije koju planeta prima. Merkur dobija mnogo više Sunčevog zračenja nego Venera, ali veliki deo toplote koju njegova površina primi ponovo odlazi u svemir.Venerina atmosfera funkcioniše drugačije. Sunčeva svetlost prolazi kroz atmosferu i zagreva površinu, koja potom emituje energiju u obliku infracrvenog zračenja. Međutim, molekuli ugljen dioksida apsorbuju deo tog zračenja i ponovo ga emituju u različitim pravcima, uključujući nazad prema površini. Na taj način toplota ostaje zarobljena u atmosferi.Atmosfera Venere je toliko gusta da je pritisak na njenoj površini približno 90 puta veći nego na površini Zemlje. To je približno kao pritisak koji bi čovek iskusio na dubini od oko 900 metara ispod površine mora na Zemlji.Venera je zbog toga jedan od najjasnijih primera ekstremnog efekta staklene bašte u Sunčevom sistemu. Njena atmosfera pokazuje koliko snažno sastav atmosfere može da utiče na klimu planete.To je ujedno razlog zbog kojeg Venera ima višu prosečnu površinsku temperaturu od Merkura. Merkur je bliži Suncu, ali nema gustu atmosferu koja bi zadržala toplotu. Venera je dalje, ali njena atmosfera sprečava da toplota lako napusti planetu.Ovaj primer pokazuje da se temperatura planete ne može proceniti samo na osnovu njene udaljenosti od zvezde. Atmosfera, njena gustina i sastav, kao i način na koji planeta raspoređuje i emituje primljenu energiju, mogu biti presudni.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
