Termin deža vi uveo je francuski filozof i parapsiholog Emil Boarak 1876. godine i u bukvalnom prevodu znači „već viđeno“.To je onaj jeziv, neobičan osećaj koji imate kada vam se učini da je iskustvo koje trenutno doživljavate, iako bi trebalo da je novo, zapravo nešto što ste već ranije doživeli, piše Science Focus.Možda se nalazite na određenom mestu – recimo u kafiću ili na ulici – i ono vam deluje poznato, iako znate da tamo nikada ranije niste bili. Može biti primamljivo da iskustvo deža vija pripišete postojanju „prošlih života“ ili nekoj vrsti „greške u matriksu“.Šta deža vi govori o vašem mozguIpak, postoji prizemnije objašnjenje za ono što se dešava u tim trenucima. Dobra vest za sve koji doživljavaju deža vi (a to je oko dve trećine nas) jeste da je to najčešće znak zdravog funkcionisanja mozga, prenosi N1.rs.Prema najnovijim neuropsihološkim objašnjenjima, deža vi nastaje kada određeni aspekti situacije pokrenu osećaj poznatosti, koji se registruje u delu slepoočnog režnja koji se zove peririnalni korteks. To može biti izazvano sličnostima sa situacijama u kojima ste ranije bili.Zatim hipokampus, još jedna ključna struktura za pamćenje koja se takođe nalazi u slepoočnom režnju, ne uspeva da pronađe odgovarajuća sećanja koja bi objasnila taj osećaj poznatosti.Na kraju, taj nesklad prepoznaju delovi mozga u frontalnom korteksu, kao što su prednji cingularni korteks i medijalni prefrontalni korteks.Ova završna faza stvara onaj neobičan osećaj da ste već bili u toj situaciji, iako znate da niste.Psiholozi ovu završnu fazu nazivaju „metakognitivna svest“ i ona je znak da vaš mozak efikasno radi tako što prepoznaje grešku.Deža vi je češći kod mlađih ljudi i ima tendenciju da se smanjuje s godinama, kako procesi praćenja grešaka u mozgu postaju manje efikasni.Zapravo, kada su istraživači u laboratoriji za snimanje mozga simulirali deža vi koristeći igre pamćenja, upravo su ovi frontalni delovi mozga, povezani sa metakognitivnom svešću, pokazivali veću aktivnost, što potvrđuje ideju da je subjektivni osećaj deža via povezan sa procesima nadzora.Tačno je da preterani i neobični oblici deža vija u nekim slučajevima mogu biti povezani sa patologijom. Na primer, osobe sa epilepsijom slepoočnog režnja ponekad opisuju produženi deža vi pre napada.Takođe, neki ljudi sa demencijom mogu doživeti ono što se naziva deža vi („već proživljeno“), vrstu intenzivnog deža vija u kojem osoba zaista veruje da je novu situaciju već doživela i ponaša se u skladu s tim, na primer isključuje TV vesti jer misli da ih je već gledala.Ako doživljavate uobičajeni, kratkotrajni deža vi, nemate razloga za brigu. Zapravo, zdravi deža vi je češći kod mlađih ljudi i ima tendenciju da se ređe javlja kako starimo.Psiholozi smatraju da je to zato što procesi praćenja grešaka u frontalnom korteksu postaju manje efikasni s godinama.Dakle, sledeći put kada osetite taj neobičan osećaj, možete biti mirni – nema nikakve greške u matriksu i vaš mozak jednostavno funkcioniše onako kako treba.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
