Problemi sa pamćenjem, poput zaboravljanja imena ili gubljenja toka razgovora, među najpoznatijim su simptomima demencije. Ipak, stručnjaci upozoravaju da bolest može da se ispolji i kroz manje uočljive promene koje nisu direktno povezane sa pamćenjem, već se mogu primetiti u svakodnevnim aktivnostima, poput vožnje, piše Express.co.uk.Simptomi koji mogu ukazati na demencijuDr Dominik Grinijer, lekar opšte prakse u klinici „The Health Suite” u Lesteru, objašnjava da postoje dve značajne promene koje mogu ukazivati na demenciju, a jedna od njih se može uočiti tokom vožnje. „Ljudi su toliko usredsređeni na gubitak pamćenja da mogu prevideti znake koji su im bukvalno pred očima”, rekao je dr Grinijer. Dodao je da mogu proći meseci, pa čak i godine, pre nego što članovi porodice povežu takve promene sa potencijalnom dijagnozom, prenosi Index.hr.Vizuelno-prostorne poteškoćeJedan simptom koji se često zanemaruje odnosi se na vizuelno-prostorne poteškoće – tačnije, probleme sa obradom prostornih informacija. Takve poteškoće povezuju se sa oblikom Alchajmerove bolesti koji se obično razvija ranije nego što je uobičajeno.Rani pokazatelji uključuju poteškoće u proceni udaljenosti tokom vožnje ili parkiranja, kao i teškoće u razumevanju vizuelnih prizora, snalaženju u poznatom okruženju ili prepoznavanju lica.Promene ličnosti i ponašanjaKod frontotemporalne demencije, promene ličnosti se često javljaju znatno pre problema sa pamćenjem. Međutim, članovi porodice i ljudi iz okruženja te promene često pripisuju prirodnom procesu starenja.Osoba koja je nekada bila pažljiva i saosećajna može postati impulsivna, davati neprikladne komentare, izgubiti interesovanje za aktivnosti koje su joj ranije pričinjavale zadovoljstvo i, uopšteno, pokazivati manje brige za to kako njeno ponašanje utiče na druge. Porodice često dugo tragaju za drugim objašnjenjima pre nego što posumnjaju na demenciju, a rani znaci mogu uključivati i anksioznost, razdražljivost i promene raspoloženja.„Ove promene se dugo mogu pripisivati bračnim problemima ili krizi srednjih godina pre nego što se zatraži pomoć”, objašnjava dr Grinijer. „To je sasvim razumljivo, ali može odložiti postavljanje dijagnoze koja bi zapravo donela olakšanje i ponudila odgovore.”Demencija nije jedna određena bolest sa fiksnim skupom simptoma. Ona može uticati na pamćenje, govor, donošenje odluka, ponašanje ili prostornu orijentaciju, a može početi bilo kojim od ovih problema.„Gubitak pamćenja je najpoznatiji rani simptom i savetuje se da svi obrate pažnju na njega. Međutim, to znači da ljudi kod kojih bolest počinje drugačijim simptomima možda moraju znatno duže da čekaju na tačnu dijagnozu”, objasnio je dr Grinijer.Stoga lekar savetuje svima koji primete neobjašnjive promene kod sebe ili svojih bližnjih da se obrate svom lekaru i zatraže procenu stanja radi utvrđivanja demencije, jer to često omogućava bolji pristup lečenju. „Procena nije isto što i dijagnoza, već predstavlja prvi korak. Njome se problem može isključiti isto tako lako kao što se može i potvrditi”, zaključio je on.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
