Životne navike imaju veliki uticaj na zdravlje mozga i promene koje se u njemu dešavaju s godinama. Iako se najčešće govori o štetnosti pušenja, neurolozi upozoravaju da bi još jedna široko rasprostranjena i društveno prihvaćena navika – redovna konzumacija alkohola – mogla da bude podjednako štetna, prenosi portal EatingWell„Mnogi ljudi potcenjuju naviku koja može neprimetno da naškodi zdravom starenju mozga: redovnu konzumaciju alkohola – posebno svakodnevno večernje piće, prekomerno opijanje ili korišćenje alkohola kao uobičajenog načina za opuštanje i suočavanje sa stresom”, objašnjava neurolog dr Linet Gogol, prenosi Index.hr.„Alkohol je neurotoksin, što znači da može negativno da utiče na funkciju moždanih ćelija i puteve bele mase koji povezuju različite delove mozga, a na kraju i na samu veličinu mozga”, dodaje dr Zak Ramilevič.Budući da je konzumacija alkohola društveno prihvatljivija od pušenja, njeni efekti na starenje mozga često se zanemaruju. U nastavku, neurolozi objašnjavaju kako alkohol utiče na zdravlje mozga, šta se smatra prekomernom konzumacijom i kako smanjiti unos.Poremećaj snaSan je od vitalnog značaja za oporavak mozga, a kvalitetan odmor podržava kognitivne funkcije i pamćenje. Telu je san neophodan za konsolidaciju pamćenja, emocionalnu regulaciju, fiziološki oporavak i metabolizam, objašnjava dr Gogol.Iako alkohol u početku može delovati tako da izazove pospanost, on ne doprinosi zdravom snu koji omogućava oporavak organizma. „Alkohol može dovesti do isprekidanosti sna, smanjiti njegov kvalitet, poremetiti REM fazu i pogoršati hrkanje ili apneju kod osoba sklonih tim problemima”, ističe Gogol. Vremenom, takav poremećen san može doprineti kognitivnom opadanju i drugim hroničnim zdravstvenim problemima.Poremećaj komunikacije između ćelija„Alkohol može uticati na strukturu mozga i komunikacione mreže”, objašnjava Gogol. On dodaje da studije koje uključuju snimanje mozga pokazuju vezu između veće konzumacije alkohola i smanjenja zapremine sive i bele moždane mase.„Siva masa podržava razmišljanje, pamćenje, emocionalnu regulaciju i donošenje odluka, dok bela masa omogućava efikasnu komunikaciju između različitih delova mozga”, kaže Gogol. Zaštita sive i bele mase ključna je za zdravo starenje i očuvanje kognitivnih sposobnosti. Jednostavno rečeno, konzumiranje alkohola podriva napore da se očuva zdravlje mozga.Oštećenje krvnih sudovaMozak zavisi od zdravog protoka krvi. „Sve što narušava zdravlje krvnih sudova može vremenom uticati na kognitivnu otpornost”, kaže Gogol. Upravo ta otpornost podržava zdravo starenje mozga.Alkohol može oštetiti krvne sudove i doprineti pojavi visokog krvnog pritiska, atrijalne fibrilacije, rizika od moždanog udara, oksidativnog stresa i upalnih procesa – naročito prilikom učestale ili prekomerne konzumacije – upozorava Gogol.Nedostatak ključnih nutrijenataDr Adam Mednik ističe da alkohol dovodi do gubitka tiamina, folata, vitamina B12 i drugih važnih B vitamina. To se dešava jer alkohol ometa njihovu apsorpciju u crevima i smanjuje dotok hranljivih materija do moždanog tkiva. Ovi nutrijenti imaju više važnih uloga, uključujući učešće u proizvodnji neurotransmitera.Posebno je važno napomenuti da alkohol smanjuje nivo tiamina (vitamina B1), koji je neophodan za zdrav metabolizam mozga, navodi Ramilevič. Nizak nivo tiamina može doprineti upali nervnog sistema i oštećenju tkiva, što negativno utiče na zdravlje mozga i može ubrzati proces starenja.Podsticanje upaleAlkohol prolazi kroz krvno-moždanu barijeru, gde se razlaže na acetaldehid. Reč je o toksičnom jedinjenju koje može oštetiti moždane ćelije putem upale i oksidativnog stresa. Ova kombinacija upale, stresa i oštećenja ćelija može ubrzati promene u mozgu povezane sa starenjem i narušiti njegovu sposobnost samoobnavljanja.„Hronična upala može vremenom oštetiti neurone i smanjiti zapreminu mozga, čineći ga manje otpornim na starenje”, dodaje Ramilevič.Koja količina alkohola je prevelika?„Najbezbednija količina alkohola za zdravlje mozga verovatno je nula, posebno za osobe koje već imaju faktore rizika za kognitivno opadanje, probleme sa spavanjem, oboljenja jetre, određene vrste raka, depresiju, istoriju zavisnosti, probleme sa ravnotežom ili porodičnu istoriju demencije”, kaže Ramilevič.Iako je Svetska zdravstvena organizacija (SZO) izjavila da ne postoji nivo konzumiranja alkohola koji je potpuno bezbedan, druge smernice i dalje definišu „umereno” pijenje. Ramiljevič napominje da se to obično odnosi na jedno piće dnevno za žene i do dva za muškarce. „Međutim, ’umereno’ ne znači i bez rizika”, upozorava on.Ako trenutno ne pijete, nemojte ni počinjati. Ako pijete, razmislite o količini koju unosite, preispitajte svoj odnos prema alkoholu i vidite da li možete da smanjite njegovu potrošnju. Čak i mala smanjenja mogu vremenom doneti značajne koristi za zdravlje mozga.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
