Neke misli vraćaju nam se toliko uporno da imamo osećaj kao da mozak nikada ne miruje. Unapred vodimo razgovor koji nas čeka, analiziramo svaku reč iz jučerašnje svađe ili od male poteškoće napravimo najgori mogući scenario.Povremeno razmišljanje o prošlosti i budućnosti sasvim je normalno i može da nam pomogne da rešimo problem ili se pripremimo za važan događaj. Problem nastaje kada se misli samo ponavljaju, ne vode do rešenja i ostavljaju nas napetim i iscrpljenim. Iako se ovi obrasci mogu preklapati, nisu svi isti, piše Miss7.Mentalno uvežbavanje razgovoraPre razgovora sa šefom, partnerom ili članom porodice u glavi možemo unapred da smišljamo šta ćemo reći i kako bi druga osoba mogla da odgovori. Takvo uvežbavanje može biti korisno ako nam pomaže da jasno izrazimo ono što želimo. Međutim, ako satima zamišljamo desetine mogućih reakcija, priprema može da se pretvori u novi izvor anksioznosti.Šta može da pomogne?Zapišite dve ili tri najvažnije stvari koje želite da kažete, umesto da pokušavate unapred da kontrolišete ceo razgovor. Podsetite se da ne možete da predvidite svaki odgovor druge osobe i usmerite se na ono što je pod vašom kontrolom – sopstvene reči i ponašanje.Ruminacija ili vraćanje na prošle događajeRuminacija je ponavljano razmišljanje o nečemu što se već dogodilo. Možemo da se vraćamo na grešku, neprijatnu situaciju ili pitanje zašto smo nešto rekli upravo na taj način. Za razliku od konstruktivnog razmišljanja, takvo analiziranje najčešće ne donosi novi zaključak niti vodi ka konkretnom rešenju.Istraživanja ruminaciju i zabrinutost svrstavaju među oblike ponavljajućeg negativnog razmišljanja i povezuju ih sa većom emocionalnom uznemirenošću i teškoćama poput anksioznosti i depresivnih simptoma. To ipak ne znači da je svako povremeno vraćanje na neprijatan događaj znak psihičkog poremećaja.Šta može da pomogne?Pokušajte da pitanje „Zašto sam to uradila?“ zamenite pitanjem „Šta sada mogu da uradim?“. Ako postoji konkretan korak, poput izvinjenja ili drugačije pripreme za sledeći put, zapišite ga. Ako ga nema, promenite aktivnost i usmerite pažnju na ono što trenutno radite.Preterana zabrinutostDok je ruminacija najčešće usmerena na prošlost, zabrinutost se uglavnom odnosi na budućnost. Počinje nizom pitanja „Šta ako?“: šta ako nešto pođe po zlu, se ne snađem ili razočaram druge?Određena količina zabrinutosti može da nas podstakne da se pripremimo. Međutim, kada stalno vrtimo mogućnosti na koje trenutno ne možemo da utičemo, telo i um ostaju u stanju pripravnosti. Američko psihološko udruženje anksioznost opisuje kao reakciju usmerenu ka mogućoj budućoj pretnji, koju mogu da prate napetost i zabrinjavajuće misli.Šta može da pomogne?Razdvojite brige na one u vezi sa kojima možete nešto da preduzmete i one koje ne možete da kontrolišete. Za prve napravite mali plan, a za druge možete da odredite kratko „vreme za brigu“, na primer 15 minuta dnevno. Kada se misao pojavi izvan tog vremena, zapišite je i vratite joj se kasnije.Zamišljanje najgoreg mogućeg scenarijaKatastrofiziranje znači da iz neprijatne ili neizvesne situacije brzo zaključimo da će se dogoditi najgore. Jedna greška na poslu tako postaje dokaz da ćemo dobiti otkaz, a neodgovorena poruka znak da je odnos u ozbiljnom problemu.Mozak time pokušava da predvidi opasnost, ali pretpostavku počinjemo da doživljavamo kao činjenicu. Zbog toga emocije mogu da postanu mnogo snažnije nego što trenutna situacija opravdava.Šta može da pomogne?Zastanite i zapitajte se: „Šta znam, a šta samo pretpostavljam?“ Zatim, osim najgoreg, zamislite i najverovatniji ishod. Cilj nije da ubedimo sebe da će sve sigurno biti dobro, već da situaciju procenimo uravnoteženije.Misli „šta bi bilo da sam postupila drugačije“Posle važne odluke lako je zamišljati bolju verziju prošlosti: šta bi bilo da smo prihvatili drugi posao, ostali u vezi ili odgovorili drugačije? Takvo razmišljanje naziva se protivčinjeničnim jer ono što se dogodilo upoređujemo sa mogućim alternativnim ishodom.Ono može biti korisno ako iz iskustva izvučemo pouku. Iscrpljuje nas kada idealizujemo put kojim nismo krenuli i zaboravljamo da ni on ne bi bio bez problema.Šta može da pomogne?Umesto zamišljanja kako bi sve bilo bolje, odredite jednu lekciju koju možete da primenite prilikom sledeće odluke. Pokušajte da uzmete u obzir i informacije, okolnosti i mogućnosti koje ste imali u trenutku kada ste birali, a ne samo ono što znate danas.Cilj nije potpuno zaustaviti misliPokušaj da neku misao po svaku cenu izbacimo iz glave može da je učini još nametljivijom. Korisnije je primetiti je, imenovati obrazac i odlučiti da li zahteva konkretno delovanje ili ne treba da joj posvetimo dodatnu pažnju.Kratka šetnja, razgovor sa bliskom osobom, zapisivanje misli i vraćanje pažnje na čula i okolinu mogu da pomognu da se prekine trenutni krug razmišljanja. Ako je misli teško kontrolisati, ozbiljno ometaju spavanje, posao ili odnose ili izazivaju snažnu uznemirenost, dobro je razgovarati sa psihologom ili drugim stručnjakom za mentalno zdravlje.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
