Zdravstveni izveštaj Štada grupe: Najveće poverenje Evropljana u zdravstvene radnike i farmaceute

Najnoviji Zdravstveni izveštaj Štada grupe za 2025. godinu pokazuje da, iako je zadovoljstvo zdravstvenim sistemima stabilizovano, samo polovina Evropljana smatra da su njihovi zdravstveni sistemi pravedni u pogledu dostupnosti i usluga.U poređenju sa prethodnim godinama zadovoljstvo zdravstvenim sistemima sada prosečno iznosi 58% (+2% u odnosu na 2024), ali Evropljani jasno ističu da zadovoljstvo nije isto što i pravičnost. Ovogodišnji Izveštaj pokazuje da polovina ispitanika (51%) tvrdi da u njihovoj zemlji svi imaju jednaku dostupnost medicinskoj nezi i uslugama. Sa ovom tvrdnjom saglasno je čak 80% Danaca, 72% Španaca i 68% Švajcaraca, dok s druge strane svega 21% Mađara, 28% Bugara i 29% Kazahstanaca deli mišljenje o svojim zdravstvenim sistemima.Foto: STADA/Hemofarm/Nikola VojnovićPored toga, svega 15% Evropljana ima potpuno poverenje u sposobnost svog zdravstvenog sistema da pruži odgovarajuću negu u slučaju ozbiljne bolesti. Najnovije istraživanje takođe pokazuje da Evropljani teže zdravom načinu života – ali da samo polovina u tome uspeva. Pored problema sa motivacijom, u tome ih ometaju finansijski problemi, izazovi mentalnog zdravlja i ograničena dostupnost zdravstvene zaštite.„Cilj svih zaposlenih u Štada grupi je da brinemo o zdravlju ljudi kao pouzdan partner. Kroz naš najnoviji Zdravstveni izveštaj želimo da steknemo dragocene uvide i istražimo buduće trendove i inovacije. Deljenjem ovih podataka sa svim relevantnim institucijama u sektoru zdravstva, želimo da doprinosimo donošenju boljih odluka za unapređenje kvaliteta života”, istakao je Peter Goldschmidt, generalni direktor Štada grupe.Foto: STADA/Hemofarm/Nikola VojnovićLekari i farmaceuti kao oslonac za zdravljeUprkos ovim izazovima, poverenje u zdravstvene radnike veoma je snažno. Izabrani lekari (69%) i farmaceuti (58%) i dalje su među najpouzdanijim akterima u zdravstvu, daleko ispred Google-a (20%), veštačke inteligencije (15%) i onlajn zdravstvenih influensera (11%). Čak 65% građana Srbije ukazuje poverenje zdravstvenim radnicima.Iako poverenje u veštačku inteligenciju još uvek nije široko rasprostranjeno, otvorenost prema ovoj tehnologiji konstantno raste. Danas, 39% ljudi već može da zamisli da koristi veštačku inteligenciju za medicinske savete umesto odlaska kod lekara. Dodatnih 25% ispitanika navodi da bi se mogli obratiti veštačkoj inteligenciji u budućnosti kada tehnologija bude dodatno unapređena.Foto: STADA/Hemofarm/Nikola VojnovićNa nivou Evrope, ljudi pretežno ističu poboljšanu dostupnost i pristupačnost kao ključne prednosti AI – za 49% Evropljana ovo su ključni faktori. Uz to, njih 45% smatra da veštačka inteligencija čini zdravstvenu zaštitu praktičnijom i vremenski efikasnijom, jer može smanjiti potrebu posetama lekaru zbog manjih zdravstvenih problema. Pristupačnost/dostupnost AI i obezbeđenje brzih odgovora glavni su razlozi njegovog korišćenja za 57% Srba, 56% Mađara, 55% Čeha i 54% Slovaka.Međutim, lična interakcija ostaje glavni pokretač poverenja kada su u pitanju zdravstvene teme, čineći lekare i farmaceute ključnim za podsticanje samostalne brige o zdravlju. Na primer, 40% Evropljana navodi da su saveti koje dobijaju od farmaceuta ključan razlog posete apotekama. Takođe, apoteke doživljavaju kao praktične lokacije za sve svoje zdravstvene potrebe (30%) i vrednuju lične odnose koje imaju s osobljem (28%).Zdrav način života: san ili javaSvest o važnosti zdravlja je veoma jaka širom Evrope – čak 96% građana Evrope smatra da je zdrav način života važan za njih. Oko 72% Evropljana redovno praktikuje preventivne navike poput vežbanja, uzimanja suplemenata i zdravog načina ishrane. Dve trećine građana (66%) sada ide na sve ili većinu preventivnih pregleda, što je povećanje od 5 odsto u odnosu na 2023. godinu.Foto: STADA/Hemofarm/Nikola VojnovićIpak, iako skoro svi teže zdravom načinu života, samo polovina Evropljana (51%) smatra da uspeva da živi zdravo. Španci ocenjuju svoj način života najzdravijim (68%), a prema podacima Eurostata, takođe imaju i najduži životni vek na kontinentu. Jedan od glavnih problema za postizanje zdravog načina života je nedostatak motivacije, što prijavljuje 41% ispitanika. Ipak, lične prioritete u vezi sa zdravljem ne određuju samo motivacija, već finansijski i mentalni izazovi takođe igraju značajnu ulogu.Finansije kao prepreka zdravom životuMentalno zdravlje i ekonomska situacija i dalje su ključni faktori koji utiču na zdravlje pojedinca i stvaraju dodatne prepreke za bolje zdravlje Evropljana. Oni koji su zabrinuti za finansije ređe uspevaju da vode zdrav način života u odnosu na one koji nemaju tih briga. Takođe, veza između finansijskih i mentalnih problema je neosporna: oni koji se suočavaju sa novčanim poteškoćama imaju daleko veću verovatnoću da će iskusiti sindrom sagorevanja (burnout) i manje su skloni da svoje mentalno zdravlje opišu kao „dobro“ u poređenju s onima koji nemaju finansijskih briga.Čak 64% Evropljana opisuje svoje mentalno zdravlje kao „dobro“ – naročito u Rumuniji (84%), Bugarskoj (80%), Srbiji i Švajcarskoj (po 74%), kao i u Francuskoj (71%). Ipak, dve trećine Evropljana (66%) kaže da je barem jednom iskusilo simptome sagorevanja. Žene (71%) i mlađi od 35 godina (75%) su posebno pogođeni.Foto: STADA/Hemofarm/Nikola VojnovićLjudi koji se suočavaju s mentalnim izazovima tri puta su manje skloni da kažu da žive zdravo u poređenju s onima koji imaju dobro mentalno zdravlje. Ovi nalazi ističu potrebu za ravnopravnim tretiranjem mentalnog i fizičkog zdravlja širom Evrope, što bi bio prvi korak u pravom smeru. Trenutno, svega petina (21%) Evropljana smatra da se mentalnom i fizičkom zdravlju posvećuje jednaka pažnja u zdravstvenim sistemima.„Štada Zdravstveni izveštaj nudi pouzdane uvide o relevantnim temama zdravstvene zaštite, i time podstiče debatu među ključnim zainteresovanim stranama u zdravstvu, uključujući i medije. Prepoznavanjem i predviđanjem trendova koji oblikuju budućnost zdravstvene zaštite, ovo jedinstveno istraživanje nam pruža uvide potrebne za najbolje zadovoljavanje potreba pacijenata,“ zaključio je Peter Goldschmidt.O Zdravstvenom izveštaju Štada grupeZdravstveni izveštaj Štada grupe predstavlja najobimniju reprezentativnu zdravstvenu studiju u Evropi, koju je sproveo Human8 u ime Štade. Ove godine u istraživanju je učestvovalo više od 27.000 ispitanika, uzrasta od 18 do 76 godina, iz 22 države, među kojima je i Srbija.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.