Početna » Pola veka volimo Hogara Strašnog: Štivo na kome treba odgajati decu

Pola veka volimo Hogara Strašnog: Štivo na kome treba odgajati decu

by admin

„Hogar Strašni“ je jedan od vrhova posebnog američkog fenomena od svetske važnosti, kratkog humorističkog stripa, a koji je u 21. veku na zalasku, jer ga ekrani zamenjuju memima – kulturnim jedinicama od velike atraktivnosti, ali manje plemenitosti i umetničkog značaja.

Reč je o minijaturnoj formi i žanru za sebe – stripskom kaišu u dve-tri slike ili jednoj strani, gde se najdublje istine i najuzvišenije pojave prikazuju sa nepretencioznim ljudskim licem, kroz humor, satiru, geg, vic, nadrealni preokret…

To je najčešće bilo u dnevnim novinama i, naglašavam, za celu porodicu. Kratki komični strip je jedna od najlepših pojava popularne kulture i umetnosti 20. veka, a Hogar je, u smesi najboljih sadržaja, samo vrh ledenog brega štiva na kom treba odgajati decu.

Setimo se i Porodice Tarana, Kalvina i Hobsa, Životinjske karme, ili, s ove strane okeana, Gaše Šeprtlje ili jedne faze našeg Dikana i Starih Slovena…

Ovim rečima pisac i istraživač Zoran Stefanović, Upravnik centra za umetnost stripa i predsednik Udruženja dramskih pisaca Srbije, objašnjava za Danas zašto već pola veka planetarno obožavamo Hogara Strašnog, strip junaka američkog crtača Dika Brauna (1917-1989).

Stefanović je bio je izvršni urednik dve knjige Hogara u timu Belog puta, jedne od, kako naglašava, “najlepših svetskih edicija ovog stripa ako ne i najlepše, koja je u Srbiji objavljena u tri divot monografije, po konceptu Milana Vuletića kao glavnog urednika”.

Mereno prvim pojavljivanjem u američkoj štampi, Hogar Strašni “rođen” je 4. februara 1973. i već 50. godina uveseljava čitaoce više od 2.000 listova u šezdesetak zemlja širom sveta.

Njegov tvorac Ričard Artur Alan Braun, rođeni Njujorčanin i nesuđeni vajar, karijeru je započelo u redakciji Njujork žurnala, gde se zbog dioptrije, stidljivosti i nesnalaženja nije proslavio kao reporter, ali su urednici zapazili njegov crtački dar.

Prebačen je u umetničko odeljenje u kome je “njegov uredan, pedantan pristup preciznom crtanju upotrebljen ponajviše za geografske mape”, što je kasnije usavršio u američkoj vojsci tokom Drugog svetskog rata.

hogar

“Crtanje je bila i ostala jedina prava suština bića Ričarda Artura Alana Brauna. On je ostavio svetu u amanet ne samo neke od vrhunski osmišljenih i crtački izvedenih stripova i ilustracija, već i umetničku zaostavštinu vrsnog majstora te nedovoljno spoznate i cenjene veštine baratanja linijama, oblicima i balansiranja senčenih i netaknutih površina – crtanja”, ocenjuje poznati srpski strip autor Bojan M. Đukić u eseju o Diku Braunu.

Đukić objašnjava da su Braunovi crteži izgledali „kao reklame“ jer su i potekli iz „reklamne škole“.

Braun je pre Hogara stvorio mnoge „ikone“ moderne komercijalne umetnosti uključujući i avanturistički strip crtan za magazin Dečački život – „Trejsijevi blizanci“, koji je ilustrovao pošto ga je angažovao Silven Bajk, poznati urednik novinskog sindikata King Fičers.

Tu je započeta profesionalna saradnja i lično Braunovo prijateljstvo sa crtačem i scenaristom Mortom Vokerom, tvorcem “Redova Bilija”, sa kojim je radio porodične doživljaje „Haja i Lois“.

Braunovi uzori bili su filmski mag Čarli Čaplin i američki pisac Mark Tven.

Ljuti profesionalac, Braun je privatno bio krajnje ležeran čovek.

Sa petočlanom porodicom živeo je u Konektikatu, nedaleko od Njujorka, družio se sa kolegama i radio u podrumskoj vešernici adaptiranoj u atelje u kojoj je rođen i Hogar Strašni.

Hogar je nastao u trenutku kad se Braun suočavao sa zdravstvenim i finansijskim problemima, ali je imao sreće je čak 300 američkih novina, kao i sarajevski Strip Art, prema Đukićevim navodima, “na neviđeno kupilo pravo na objavljivanje stripa o životu trapavog, gojaznog, ne preterano bistrog i ratovanju vičnog Vikinga i njegove familije, brodske posade, najblentavije zamislive ‘desne ruke’ od poručnika i silesije aždaja, morskih nemani, običnih životinja, druida, vitezova, kraljeva, poreznika, dželata, kelnera, kuvara, minstrela, rodbine i neizbežne taste”.

hogar

“Jedan veliki istoričar rekao je jedared da je istorija kao krvava plamena reka koja preseca sebi put kroz vekove. Ali na obalama porodice rade obične stvari – podižu decu, plaćaju račune, vode ljubav, igraju karte, šta god. Tako se nekako ja odnosim prema Hogaru Strašnom. On je Viking i bog sveti zna da je on varvarin, ali ujedno i porodični čovek, brižan muž i odani otac. Isto tako, on je i mali privrednik…, s tim što je njegova privredna delatnost razaranje i pljačka – još nešto… on se baš trudi”, zapisao je Dik Braun o svom najpoznatijem junaku.

Strip eksperti tvrde da je Hogar “stilizovani autoportret” svog tvorca, ali i da sličnost nije bila samo fizička već je bila i autobiografska.

Tome treba dodati i detalj da se veruje i da je za lik Hogarovog advokata Kojera inspiracija bio dugogodišnji advokat porodice Braun Teodor Kojer iz Konektikata.

Uspeh Hogara Strašnog pomogao je Braunu da reši probleme sa vidom i da se preseli u kuću na Floridi.

On je crtao Hogara do penzionisanja 1988, kad je rad na serijalu preuzeo njegov sin Kris Braun.

Braun Mlađi nasledio je ne samo strip na kome je bio pomoćnik od svoje 15. godine, već i očev sveden minimalistički crtež.

Dik Braun, koji se nadao da će ga “u Raju dočekati njegov radni sto i crtački pribor” preminuo je 1989, a njegovom sinu trebalo je više od dve decenije da Hogaru doda i svoj lični pečat porukama mira, tolerancije i porodične sloge, suptilnim referiranjem savremenih društvenih teorija na strip-kaiševima.

Bez obzira na “ruku” koja stoji iza Hogara Strašnog, sve njegove “epizode” imaju zajedničko ime pustolovina i to ne opterećena faktičkom istorijom i geografijom.

Hogar svoje obožavaoce već pola veka “vodi” i ludo zabavlja od Skandinavije, Velike Britanije i Francuske do Indije, Turske, Patagonje, Severnog i Južnog pola, zajedno sa: suprugom plemkinjom iz Osla Helgom, sinom Hamletom, ćerkom Honi, njenim ljubljenim pesnikom i trubadurom Lutom, najboljim prijateljem i pomoćnikom Srećnim Edijem, patkom Kvak, psom Snertom, doktorom Zukom…

“Vikinška suklata je dosegao večnost, ostavši zabeležen ne samo kao strip sa najvećim i najbržim rastom u analima svetske novinske sindikatske distribucije, nego i kao ogledalo u kome se vidi najveći broj savremenih muškaraca, bez obzira na nacionalnost i geografsku pripadnost“, konstatuje Bojan M. Đukić.

Strip Hogar Strašni, koji se na američkoj televiziji našao i na animiranom filmu, u nekadašnju SFR Jugoslaviju stigao u godini u kojoj je rođen – 1973, zahvaljujući Strip artu.

Ubrzo se pojavio i na stranama Politikinog zabavnika i Stripoteke, a novosadski Forum objavio je samostalno izdanje Hogarov zabavnik, koje je imalo samo jedan broj.

Politikin zabavnik u kome Hogar Strašni i sada ima svoju treću stranu, povodom njegovog 50. rođendana, posvetio najpoznatijem Vikingu prošli broj od 3. februara, uz podlistak “Hogaru u čast” u kome su se našli radovi 15 najpoznatijih srpskih ilustratora inspirisani čuvenim junakom Dika Brauna.

hogar

Integralno trotomno izdanje Hogara Strašnog – “Najbolje od mene”, “Helga, ljubavi”, “Sva čuda sveta” – u izdanju Belog puta i dalje ima status bestselera u Srbiji, a bio je i svetski je raritet kao jedina kolorna Hogarova monografija.

Obojena je rukom Aleksandra Petkovića.

Osnova za prvi monografiju Belog puta bila je crno-bela knjiga “Najbolje od Hogara Strašnog” iz 1985, izvorno priređena kao rođendanski poklon porodice Voker.

Autor je Brajan Voker, sin Morta Vokera.

– Iako je bilo skepse da li će čitaoci dobro reagovati u 21. veku na ovaj strip, ovo je postala jedna od najuspešnijih edicija stripa u istoriji Jugoistočne Evrope, pa i šire. Upozorenje: reč je o knjigama koje se ne pozajmljuju drugima, ali se rado poklanjaju – kaže Zoran Stefanović.

Viking etnomentalitetski najbliži Dinarcu

– Pitanje postoji li objašnjenje za Hogarovu popularnost kod nas teže je nego što izgleda… Možda je u pitanju jedan specifično opušteni, stoičko-hedonistički, ali i rodno muški impulsivni odnos prema životu koji Hogar pokazuje, a koji u sebi imaju Srbi i srodni narodi. Tu je i velika različitost ukućana među sobom, porodice koja ipak ostaje jedinstvena i puna ljubavi u svojim paralelnim ili sukobljenim težnjama, u teškim okolnostima. Cvijić, Dvorniković ili Jerotić bi rekli da je Hogar etnomentalitetski najbliži Dinarcu, čak i više nego drugim bliskim tipovima Balkana i Mediterana. U Beogradu je krajem osamdesetih godina 20. veka Bikić Studio počeo animiranu seriju Hogar Strašni, ali su ratovi sprečili dalji rad. Mislim i da smo jedna od retkih zemalja na svetu koja je imala pozorišnu dramu po ovom stripu, pre četvrt stoleća u Nišu, po tekstu Branislava Miltojevića, jednog posebnog znalca kulture i umetnosti – napominje Zoran Stefanović.

Sreća sa prevodiocima

– Hogar, iako je strip koji se ne zasniva prevashodno na jeziku, od same svoje pojave kod nas imao je sreću da ga prevode ljudi koji su ne samo najbitniji prevodioci u svojim nišama, već i sami umetnici, kako to pokazuje slučaj Gorana Skrobonje u tri knjige Belog puta. Jezik je u stripu, kao dramskoj umetnosti, često stvar bitna skoro koliko i dramsko-likovno-režijski aspekti. Genijalni prevodi Đorđa Dimitrijevića su od Gaše Šeprtlje, Asteriksa, Taličnog Toma, Umpah-Paha ili Porodice Tarana napravili kultne društvene pojave. No, to je sve deo jedne jake tradicije koju Srbi imaju u prevođenju i posrbama svega pa i stripova već više od 150 godina – od Čika Jove Zmaja, preko Čika Brane Cvetkovića, napokon imamo i njegova sabrana književna dela zahvaljujući Institutu za književnost i umetnost, preko danas zaboravljenog Obrada Simića sa predratnim prevodima Porodice Tarana, sve danas do Vladimira Tadića, Draška Roganovića i još mlađih prevodilaca – kaže Zoran Stefanović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Slični članci

Ostavite komentar