Sitni kristali pokazuju da magma može da se zadržava i nakuplja ispod zemlje tokom hiljada godina.Više od 100.000 godina, grčki vulkan je bio uspavan. Ali duboko pod zemljom, nastavio je da raste. Sitni kristali cirkona pokazuju da se magma tiho nakupljala između erupcija, izveštavaju istraživači 22. aprila u časopisu Science Advances, kako je objavio ScienceNews.Ovo otkriće sugeriše da neki vulkani za koje naučnici smatraju da su ugašeni možda zapravo nisu, i moglo bi pomoći u identifikaciji uspavanih vulkana koji bi mogli eruptirati u budućnosti, prenosi N1.hr.„Mislim da svakako moramo početi da preispitujemo kako klasifikujemo ugašene vulkane“, kaže Razvan-Gabrijel Popa, vulkanolog na ETH Cirihu u Švajcarskoj.Mali vulkani se obično smatraju ugašenim ako nisu eruptirali u poslednjih 10.000 godina. Veći vulkani mogu imati mnogo duže intervale između erupcija jer im je potrebno više vremena da akumuliraju dovoljno magme za erupciju.Datiranje kristalaPopa i njegove kolege otkrili su da se ispod površine može dešavati mnogo više nego što se ranije mislilo, proučavajući istoriju Metana, aktivnog vulkana udaljenog oko 50 kilometara od Atine. Tim je prikupio uzorke vulkanskih stena i tražio cirkon jer se ovi kristali formiraju u magmatskim komorama duboko pod zemljom. Erupcije donose kristale cirkona na površinu. Datiranjem kristala u više od 1.250 uzoraka stena, tim je sastavio vremensku liniju erupcija metana od 700.000 godina.Vulkan je prošao kroz dva glavna perioda erupcija, prvi se završio pre oko 280.000 godina, a drugi je počeo pre oko 168.000 godina. Da je vulkan zaista bio potpuno uspavan, tim ne bi pronašao kristale cirkona između te dve erupcije. Umesto toga, najveća količina cirkona je formirana tokom tog perioda uspavanja. Ovo sugeriše da iako vulkan može izgledati uspavan, on može biti aktivan duboko ispod površine.„Kao soda“Magma zasićena vodom mogla je biti odgovorna za početak te duge pauze u erupcijama, kaže tim. Pod visokim pritiskom duboko pod zemljom, voda pomaže da magma ostane rastopljena. Ali kako se magma diže, a pritisak pada, voda počinje da izlazi u obliku mehurića.„To je kao soda“, kaže Popa. „Otvorite bocu i — pssst — sav gas izlazi.“ Kako vodena para izlazi, magma počinje da kristališe i učvršćuje se. Na kraju postaje toliko viskozna da više ne može da se diže i zaustavlja se pre nego što stigne do površine i eruptira.„Verovatno postoje vulkani koji predstavljaju pretnju…“Ovakvo ponašanje magme moglo bi da pomogne u objašnjenju zašto vulkani eruptiraju kada se to desi, kaže Kari Kuper, geohemičarka sa Univerziteta Kalifornije u Dejvisu. Većina magme koja ulazi u Zemljinu koru ne eruptira, kaže Kuper, tako da ako drugi vulkani pokazuju slično ponašanje kao metan, to bi moglo da podrži ideju da sadržaj vode u magmi delimično određuje da li će vulkan eruptirati ili ne.Povezivanje hemije magme sa dugoročnim životnim ciklusima vulkanskih sistema takođe bi moglo da pomogne istraživačima da predvide vulkanske opasnosti i odluče koje vulkane treba pažljivije pratiti.„Deo te procene je koliko su nedavno eruptirali“, kaže Adam Kent, koji proučava magmatske stene i vulkane na Državnom univerzitetu Oregona u Korvalisu, koji nije bio uključen u studiju. „U tom smislu, verovatno postoje vulkani koji predstavljaju pretnju, ali se ne procenjuju kao takvi jer nisu eruptirali neko vreme.“Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
