Dok nizak vodostaj Elbe ponovo otkriva delove rečnog korita koji su mesecima skriveni pod vodom, pažnju privlače neobični kameni zapisi koji više od četiri veka beleže najteže periode suše.Hungersteine, ili kamenje gladi, na sebi ima uklesane godine, upozorenja i poruka koja i danas zvuči uznemirujuće: „Ako me vidiš, plači“.Nizak vodostaj reka poslednjih nedelja vidljiv je širom Evrope. Dunav je na pojedinim mestima otkrio sprudove i delove obale koji su inače pod vodom, dok se slična situacija beleži i na Elbi u Nemačkoj, gde su niski nivoi vode ponovo skrenuli pažnju na jedan od najneobičnijih tragova iz prošlosti – kamenje gladi.Ovo kamenje nije prirodni fenomen u klasičnom smislu, već svojevrsni istorijski arhiv urezan u stene. Nalazi se duž toka Elbe, između Češke i Nemačke, a na njemu su ljudi vekovima ostavljali oznake o godinama kada je reka dostizala izuzetno nizak nivo.Danas se ono posmatra kao zanimljiv trag prošlosti, ali za stanovnike koji su živeli uz reku njegovo pojavljivanje nikada nije bio dobar znak.Kada bi reka otkrila kamenje, dolazila su teška vremenaNaziv „kamenje gladi“ nastao je zbog posledica koje su pratile velike suše.Kada bi nivo Elbe pao dovoljno nisko, brodovi više nisu mogli nesmetano da plove, trgovina bi usporavala, mlinovi bi prestajali da rade, a suva polja donosila su slabije žetve i rast cena hrane.Za zajednice koje su zavisile od reke, pojava ovih kamenova bila je upozorenje da dolaze teški meseci.Za razliku od oznaka visokih vodostaja koje se često nalaze na zidovima zgrada, kamenje gladi beležilo je drugu krajnost – trenutke kada je vode bilo premalo.Drezden, Elba, foto: Shutterstock/Vadi Fuoco„Ako me vidiš, plači“ – poruka koja je preživela vekoveNajpoznatiji zapis nalazi se na kamenu kod češkog grada Děčina, nedaleko od granice sa Nemačkom. Na njemu se nalazi niz godina koje beleže periode ekstremno niskog vodostaja, a među najstarijim čitljivim oznakama je godina 1616.Najpoznatija rečenica uklesana u kamen glasi:„Ako me vidiš, plači“(„Wenn du mich siehst, dann weine“)Iza dramatične poruke nije stajala legenda, već vrlo konkretan strah ljudi koji su znali šta znači kada reka nestane iz svog uobičajenog toka. Nizak vodostaj značio je probleme sa snabdevanjem, prekid transporta i neizvesnost za poljoprivredu.Datumi uklesani u stenu beleže velike sušeNa kamenju duž Elbe ostali su tragovi brojnih sušnih godina. U okolini Drezdena, kod mesta poput Pilnica i Lebegasta, zabeležene su godine:Svaka od njih označava period kada je reka toliko opala da je čovek pokušao da ostavi poruku budućim generacijama.Neki od ovih zapisa nastali su pre više stotina godina, kada niko nije govorio o klimatskim promenama, ali su ljudi već dobro razumeli koliko je život uz reku zavisio od njenog ritma.Da li se kamenje gladi pojavilo i ovog leta?Iako je zbog niskog vodostaja Elbe ponovo povećana pažnja javnosti usmerena ka ovom fenomenu, nema potvrde da su svi poznati primerci upravo sada vidljivi. Kamenje gladi pojavljuje se samo kada nivo vode dovoljno opadne, a pojedine lokacije zahtevaju ekstremno niske vodostaje da bi zapisi izašli na površinu.Ipak, sama činjenica da se o njima ponovo govori pokazuje njihovu neobičnu moć – oni nisu samo ostaci prošlosti, već podsetnik na to koliko su prirodni ciklusi oblikovali ljudske živote.Najstariji „meteorološki izveštaji“ urezani u rekuDanas se kamenje gladi posmatra kao svojevrsni muzej na otvorenom. Ono ne predviđa budućnost, ali čuva sećanje na periode kada je suša menjala čitava društva.U vremenu kada se evropske reke ponovo suočavaju sa niskim vodostajima, ovi tihi zapisi iz korita Elbe podsećaju na jednostavnu činjenicu: voda je oduvek bila granica između obilja i oskudice.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
