Večera je često najobilniji obrok u toku dana, iako to zapravo nije najzdraviji izbor – upozoravaju stručnjaci. Suprotno toj uobičajenoj praksi, postoji stara izreka koja glasi: „Doručkuj kao kralj, ručak podeli sa prijateljem, a večeru daj neprijatelju”. Ispostavlja se da ovaj savet i te kako ima uporište u savremenim nutricionističkim preporukama.Marta Garaulet, profesorka fiziologije na Univerzitetu Mursija u Španiji, provodi nekoliko meseci godišnje van zemlje. Primetila je da su mnogi ljudi često toliko zauzeti da nemaju vremena za obilniji obrok do večeri.Zašto večera ne bi trebalo da bude vaš najveći obrokNaučnici još uvek istražuju tačno kako veličina obroka i vreme mogu uticati na zdravlje. Ali oni znaju jednu stvar: verovatno je najbolje izbegavati da večera bude vaš najveći obrok, rekla je dr Garaulet, prenosi Miss7.Zašto su veličina obroka i vreme važniDecenijama, naučnici su se fokusirali na to ŠTA ljudi jedu, a ne KADA jedu, tako da nije bilo mnogo velikih ili dugoročnih studija o uticaju vremena obroka na zdravlje, objasnio je Nur Makarem, docent epidemiologije na Mailman školi javnog zdravlja Univerziteta Kolumbija. Međutim, dosadašnja istraživanja pokazuju dosledne veze.Ljudi koji uveče unose veći procenat dnevnih kalorija imaju veći rizik od gojaznosti, dijabetesa tipa 2, visokog krvnog pritiska i pojačane upale u telu. Unutrašnji sat vašeg tela, koji reguliše kako vaše ćelije funkcionišu, mogao bi da bude bar delimično kriv, rekao je za Njujork Tajms Frank A.J.L. Šir, direktor programa medicinske hronobiologije u Brigamu i ženskoj bolnici u Bostonu.Ujutro, vaše telo je spremno za konzumiranje i obradu velikog obroka. Spreman je da apsorbuje hranljive materije i distribuira ih vašim ćelijama kako bi obezbedio energiju za svakodnevne aktivnosti. Ali postepeno, kako dan napreduje, organi koji vam pomažu da metabolizujete hranljive materije, poput jetre i pankreasa, počinju da reaguju sporije. Naučnici ove efekte najjasnije vide u nivou šećera u krvi. Ako konzumirate dva identična obroka, jedan ujutru i jedan uveče, skok šećera u krvi će biti veći i ostaće povišen duže nakon večernjeg obroka, rekao je dr Šir.A kada vam nivoi melatonina — hormona koji signalizira da je vreme za spavanje — poraste sat ili dva pre spavanja, on potiskuje lučenje insulina iz pankreasa, što otežava vašem telu da reguliše šećer u krvi. Ako vam je šećer u krvi često povišen zbog velikih večernjih obroka, može se povećati rizik od razvoja visokog krvnog pritiska, hronične upale, gojaznosti i dijabetesa tipa 2.Istraživanja takođe sugerišu da obilna večera može povećati aktivnost određenih metaboličkih puteva koji dovode do skladištenja masti dok spavate, rekao je dr Šir.Zapravo, u analizi devet studija o gubitku težine iz 2022. godine, naučnici su otkrili da su oni koji su unosili najviše kalorija za doručak ili ručak izgubili nešto više na težini od onih koji su konzumirali najviše kalorija tokom večere. Takođe su imali bolje nivoe insulina, glukoze i LDL (ili „lošeg“) holesterola.Još jedno nedavno istraživanje pokazalo je da su ljudi manje gladni tokom dana kada im je najveći obrok bio doručak nego kada je večera, rekla je Aleksandra Džonston, profesorka ishrane na Univerzitetu Aberdin u Škotskoj koja je vodila studiju. Večera ne mora nužno da bude vaš najmanji obrok u danu, rekla je dr, ali bilo bi najbolje izbegavati obroke do kasno u noć. Ona je predložila da postepeno unosite više kalorija ranije tokom dana.Večera treba da bude lagana, ali zasitna; foto: Shutterstock/Foxys Forest ManufacturePočnite sa hranljivim doručkom koji sadrži proteine i zasitnu hranu, kao što su grčki jogurt, jaja ili pasulj, predlaže dr Džonston. Mnogi ljudi kažu da ujutru nisu gladni, ali to može biti rezultat obilne večere prethodne noći.Takođe pokušajte da nađete vremena za obilan ručak, dodala je dr Garaulet. Kada dođe večera, bićete manje gladni i manje je verovatno da ćete pojesti veći obrok. I možda ćete biti manje u iskušenju kasnih noćnih grickalica.Ako uveče i dalje osećate veliku glad, dr Makarem savetuje da izbegavate prerađenu hranu bogatu šećerom i solju. Umesto toga, dajte prednost niskokaloričnoj hrani koja će vas zasititi bez naglog porasta šećera u krvi, kao što su mahunarke, riba na žaru, pileća prsa, povrće, voće i integralne žitarice.Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
18
prethodni članak