Ser Dejvid Atenboro danas, 8. maja, slavi svoj 100. rođendan, jubilej koji doživi manje od 0,03 odsto svetske populacije.Tajna dugovečnosti sera Dejvida AtenboroaOmiljeni engleski voditelj i prirodnjak pripisuje svoj dug i zdrav život jednom ključnom faktoru: čistoj sreći.Govoreći uoči svog 90. rođendana 2016. godine, Atenboro je za Gardijan rekao da razlog zašto ostaje kognitivno i fizički spreman dok toliko njegovih voljenih pati sa godinama „nije hrišćanska vrlina, već čista sreća“. I sve veći broj dokaza sugeriše da je možda u pravu, barem donekle. Neki ljudi jednostavno imaju veću verovatnoću da duže žive. To je stvar sreće, ali to je samo deo priče, piše Miss7.Jasno je da postoje promene koje možemo napraviti kako bismo poboljšali svoje šanse za duži život. Poslednjih godina raste fascinacija istraživanjima „dugovečnosti“ kako bi se otkrilo koje su od ovih zdravih navika najvažnije. Neki naučnici procenjuju da je život do 90 godina 30 odsto genetika i 70 odsto zdravstvene navike, poput ishrane i vežbanja.Atenborov život se u velikoj meri poklapa sa onim što nauka otkriva. On je aktivan stariji čovek, i društveno i fizički, koji je i dalje izuzetno zauzet za nekoga u svojim godinama. U prošlosti je retko pominjao mogućnost penzionisanja, govoreći da ga je ta ideja „plašila“. Tako je prošle godine, na svoj 99. rođendan, Atenborou objavio novi dokumentarac.„Nakon što sam skoro 100 godina živeo na ovoj planeti, sada razumem da najvažnije mesto na Zemlji nije na kopnu već na moru. Tokom celog mog života bili smo na putovanju otkrivanja okeana“, rekao je Atenborou u trejleru za igrani film.Moguće je da su Atenborouov aktivan način života i trajna strast prema prirodi doprineli njegovom dugotrajnom zdravlju i dugovečnosti, i sve je više dokaza koji podržavaju ovu ideju. Odrasli stariji od 50 godina, na primer, koji imaju snažan osećaj svrhe u životu, imaju tendenciju da imaju bolje fizičke i mentalne zdravstvene ishode. Neke studije čak sugerišu manji rizik od smrti od bilo kog uzroka.Studija stogodišnjaka Nove Engleske, sprovedena u Sjedinjenim Državama, najveća je i najsveobuhvatnija studija stogodišnjaka i njihovih porodica u svetu. Istraživači su otkrili da izuzetna dugovečnost ima tendenciju da se prenosi u porodicama, što ukazuje na snažnu genetsku komponentu.Ali takođe je moguće da su u igri međugeneracijsko roditeljstvo ili faktori ličnosti. Studija, na primer, sugeriše da deca stogodišnjaka imaju veću verovatnoću da imaju snažan osećaj svrhe nego opšta populacija, a to je povezano sa nižim stopama bolesti, invaliditeta i kognitivnih oštećenja.„Dobro starenje nije samo izbegavanje ili odlaganje bolesti“, rekla je koautorka i biostatističarka Paola Sebastijani sa Univerziteta u Bostonu. „Dobar osećaj u vezi sa životom je važan i treba ga smatrati važnim aspektom zdravog starenja.“Međutim, preživljavanje do 90 godina nije u potpunosti rezultat zdravih navika i pozitivnog pogleda na život; čini se da samo oni sa najjačim genima dostižu određenu tačku. Neki naučnici procenjuju da preživljavanje do 110 godina, starosti superstogodišnjaka, može biti oko 70 procenata genetski određeno.Uzmimo jednu od najstarijih osoba na svetu: ženu u Španiji po imenu Marija Branjas, koja je živela 117 godina i imala izuzetno mlad genom. Prema nedavnim istraživanjima, Branjas je rođena sa retkim genetskim varijantama povezanim sa dugovečnošću, imunološkom funkcijom i kardiovaskularnim i neurološkim zdravljem. Ali Branjas je takođe održavala zdrav društveni život, ostala fizički aktivna i pridržavala se mediteranske ishrane, što je sve povezano sa sporijim starenjem.Nedavni dokazi ukazuju na to da neki „super-stari“ imaju koristi od kombinacije gena, načina života i slučajnosti. Razotkrivanje ovih faktora je težak posao. Na kraju krajeva, geni ne postoje u vakuumu, a na njihovu ekspresiju mogu uticati način života i okruženje oko njih.U Velikoj Britaniji i SAD, stopa stogodišnjaka poput Atenboroa se skoro udvostručila u poslednje dve decenije. To je verovatno posledica kombinacije promenljivih faktora, kao što su medicinski napredak, promena načina života i rast stanovništva. Zanimljivo je da, dok žene u Velikoj Britaniji imaju veće šanse da dožive 100. rođendan, broj muških stogodišnjaka raste brže, utrostručivši se u poslednje dve decenije. Međutim, šanse za to su male. Samo oko 0,025 odsto sadašnje populacije doživi 100 godina.„Imao sam najneobičniji život“, rekao je Atenboro u 93. godini u trejleru za film pod nazivom Život na našoj planeti. „Tek sada shvatam koliko je to izvanredno.“Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
